putsvjakova

Zadnji dan krećen kroz maglovito jutro …

Sinoć san upotpunija repetoar problema s nogama s intenzivnim grčevima tako sa se nisan dobro naspava a jutros nisan baš najstabilniji na nogama. Krenija san oko 8 opet sporohodajuće. Put brzo napušta misto i nakon par kuća ulazi u šumu. U

Polazak u zoru dok većina ekipe spava … samo se

Prethodnih dana san uspija izgubit oba para čepića za uši. Sinoć san itekako osjetija njihov nedostatak. Počinjem poznatim dijelom staze od jučer … opet uz crkvu. Redaju se mala brdska sela, svako s već klasičnim mirisom eau d’ cow. U

Prvi izlazin iz sobe u albergeu i ostavljan 6 Španjolaca i jednog Njemca koji su malo noćarili sinoć. Kako je idući grad malo dalje koristin rani doručak u restoranu od sinoć. Na izlazu iz grada opet izbor jol na livo

Jutros san krenija malo kasnije .. oko 8, i malo usporenije dok mi noge nisu uvatile ritam. Put dalje opet ide uzbrdo … valjda je ovo zadnja planinska uzbrdica. Uz znak ulaska u Galiciju slikavaju se dvi šinjorine .. čujen ih

Polazak kroz vec klasično uspavano misto. Na par mista vide se ostaci od sinoćnjeg derneka. Put vodi kroz niz vinarija malo uzbrdo. Prvo malo misto ima smišan prometni znak “pazi peregrino na cesti”. Kroz udolinu put vodi do malo većeg

Opet buđenje sa gregorijanskim koralima. Nakon doručka nastavljan dalje … nizbrdo. Put prolazi kroz smišna mala planinska sela…kućice s balkonima u arapskom stilu. Prvo selo ima nezgodno strmo nizbrdicu kroz kamenjar. Drugo misto je malo više u nizini. Iako je

Čepići za uši su djelomično pomogli ali se barba Dino Talijan nije da. Bija san budan oko 5 pa san odlučija ranije krenit. Sljedi iskradanje iz sobe i pakiranje ruksaka u predvorju. Vanka mrakuša. Prvim dijelom put ide uz cestu