Prvi izlazin iz sobe u albergeu i ostavljan 6 Španjolaca i jednog Njemca koji su
malo noćarili sinoć. Kako je idući grad malo dalje koristin rani doručak u restoranu od sinoć. Na izlazu iz grada opet izbor jol na livo jol na desno …kako je liva staza 6.5km duža neman se šta posebno mislit. Desna staza je malo slabije označena kad i kreneš nadesno opet vuče nalivo.
Na početku staze nesigurni barba Njemac treba potvrdu da je na pravon putu.
Put nastavlja kroz gustu šumu … jutros iman dobar tempo. Ubrzo u šumi malo selo sa vegetarijanskin albergueon.
Kroz šumu staza zavija serpetinski i na uzvisini dolazi do fontane. Dotad nikog … a nakon fontane se skupi ekipa, prvo Španjolci pa Elliah iz Califonie pa Matek i Illona (Poljska) i Gen (USA). Jedan Španjolac koji prolazi kraj fontane pa pita je li na pravon putu … kažen mu da je jer san potvrdija gpson … ah gps … pravi hodočasnici nisu imali elektroniku … je … srića da su imali koga pitat.
Staza ide uzbrdo pa nizbrdo … tu me sustiže i Terje.
Prvi kafić ima manu .. nizbrdo je sa strane oko 350m (po putokazu … naučija san bit skeptičan) tako da ga priskačen. Na kraju nizbrdice Jae i Keith me sustižu, pa nakon malo slikavanja nastavljamo do drugog kafića koji je tik uz Camino. Tamo je već Bepi i naravno gužva jer se nikom nije skretalo u prvotni. Za par minuta tu su i Australci. Jan komentira kako nema smisla stajat u Sarriji jer je to samo 16km danas … prije Camina teško bi za 16 km hodnju rekli “samo” … zanimljivo kako se perspektiva minja.
Put dalje nastavlja prilično nizbrdoooo i dosta strmo. Usput ćakulan s Illonom koja je dosta filozofski nadahnuta … kaže kako je na Caminu naučila kako nemoš nosit tuđi ruksak cilin puten i da joj je izazov zadržat Camino mindset nakon šta se vrati doma.
Eto i ta Saria. Na ulazu u grad piknik zona s fontanon … idealna za pauzu. Ubrzo dolazi i August koji je naletija na dvi američke cure Lucy (koja je radila congressional aide) i Shana. Ah to je taj Croatian … inače vec san završija na nekoliko blogova i Facebook stranica.
Zanimljiva ćakula s Amerikankama. Iako je nedilja … naletimo na otvoreni dućan. I pri tom dobro opskrbljen, tako da Ameri kupuju stvari za ručak. Dok ih čekan isprid prvo prolazi Paolo, pa onda prvi peregrino kojeg san vidija s konjen. Vodi ga za uzde kroz cili grad.
Malo se zadržavan s Amerima na improviziranom pikniku pa nastavljan dalje. Planiran jos 15tak km danas.
Prolazin kroz Sarriju i na izlazu iz grada malo ćakulan sa dva Galijca koji se vraćaju s mise.
Put vodi kroz šumu pa uz prugu pa onda nakon malog potočića kojen fali samo zeko …. uzbrdica.
Dok ispuštan dušu na usponu zeza me Poljak kako će me pritić Njemica (Capetown, Južna Afrika) … govorin joj …. biće svaki dan ideš gori-doli na Table Mountain … paa, ne baš svaki dan… I rest my case.
Na vrhu uspona dvi engleske dame Elisabeth i Miah marendaju s Oliverom koji nam priređuje mini koncert na ukuleleu.
Stiga u Barbadelo oko 14.50 i sta u prvi albergue. Ova uzbrdica me satrala pa sa skratija planirani duži dan.
Lip albergue … čak ima tekući sapun u tuš kabini … teški luksuz. Tu su Holanđani iz Torres de Rio (Jan i Ilonka) … tribalo mi je po ure da povežen lica s imenima.
Ovdi daju večeru kad oćeš pa se pridružin Slovenkama.
Hospitalera mi je rekla da je misa u 18h, a krivo san pretpostavija da je crkva iza prvih kuća … i je … par km dalje. Nakon sprinta u sandalama opet poljubin vrata … nema mise popodne … koliko san kužija razbolija se svećenik.
Vraćamo se u albergue i dok sidimo vani po cesti prolaze dva lika na konjima … od kojih jedan baš liči na Tornada i svojski se trudi bacit svog jahača, ka njegov filmski imenjak Antonija Banderasa u Zorrou. No za razliku od Banderasa ovi se ne da.
Nakon konja … povorka krava koje disciplinirano prate put kući … samo ih je par puta ošinija barba na začelju i to one šta su stale jist usput.
Gase se svitla … večeras san na gornjen krevetu.
I to je bio dan 31.
