… previše puno.
U 8.02 krenija. Većina ekipe je ostala spavat jedino su dva Njemca krenila prije mene. Jutro je dosta friško
pa san dobija priliku iskoristit flis jaketu koji nisan dosad koristija. Nakon dobrog počinka Put je malo lakši baren prvih uru dvi. Svako jutro je taj period pinku duži.
Izlazi sunce pa se rješavan ekstra jakete dok ulazin u malo misto.
Naravno nigdi nikog. Smišna stara crkvica i lipi mali gradić. Na izlazu iz grada bakica šta šeta pasa.
Put nastavlja dalje i ubzo se iza mene stvori Walter… bidan je puno smršavija od kad je branija Sarajevo. Ovi Walter je Talijan iz Bergama sa dosta čudnim naglaksom..nije onako melodičan klasični talijanski. Walter ima žestok ritam i uskoro ga puštan isprid sebe.
Ubrzo nailazi i Punte de la Rena … malo veći gradić. Tu san naiša na supermarket di san se opremija za marendu i ručak. Ovdi su banane 32 centa . Dok čekan red za kasu, isprid mene mala curica s materon koja me čudno gleda. Pita je teta na kasi .. hoćeš li i ti na Camino mala odlučno odmahuje glavon. Inace zanimljiva stvar … taman kad pomisliš jesan li na pravon putu, di su one žute strelice … kad se pojave na stablu, kamenu ili markeru usput. I tako dok izlazin iz dućana mislin se da mi je kakva klupa kad eto klupa par minuti kasnije. Čak ima i kantu za smeće usput.
Nakon marende san se uspija i spojit na Skype.
Nastavljam dalje, sad ne vidin strelice ali zato ima se koga pitat. Izlaz iz mista je uz turistički ured priko starog mosta.
I onda opet priroda ..žuto cviće na livadama. Nidgdi nikog.
Kad mi uskoro susret dolazi tip u crvenoj trenerci s facom ka zombi … ja njemu buenos dias a on niti ne trepne … ko zna u kojen je filmu.
Put nastavlja dalje i eto opet uzbrdice… zanimljivo danas je nekako lakša. Prolazi auto makadamskom stazom i maše mi barba za volanom. Kad san doša do vrha odlučija san se nagradit provitravanjem. Kad san sija, kužija san da je cila zičana ograda prema cesti ukrašena drvenim improviziranim križevima.
Uz to nailazi Mađar Žord … sa šesiron ka Zorro. Radi u UK i ima 3 tjedna dopusta za Camino … hoda priko 40km dnevno ali i često staje.
Otiđe Žord kad eto ti Brazilaca na biciklama. Inače biciklistima je relativno lakše samo imaju problem kad moraju gurat bicikle uz strmu nizbrdicu ka ovi sad. Tako da su Brazilci stali malo uhvatit dah.
Put vodi dalje … izgleda smo došli u la Rioja regiju jer su svugdi okolo vinogradi i maslinici.
Neko malo misto naprid .. siesta je.. što znači nigdi nikog. Prođu me biciklisti. Posrid mista lipa mala nadstrešnica s fontanom…vrime je za ručak. Tipicna siesta … mir tišina nigdi se nikog ne čuje.
Nakon nekog vrimena eto ti auto razglas … šta je ovo … ili su izbori ili prodaje sladoled. Kad je auto doša bliže razabra san sta viče. PAŽNJA PAŽNJA…PRODAJEMO KUMPIRE . Koliko Spanjolci vole siestu čudi me kako ga niko nije gađa kumpirom s prozora.
Nastavljen dalje i prolazin Brazilce bicikliste koji pitaju lokalnu senjoru nešto.
Opet vinogradi.
U daljini se vidi neki grad … Ciraqui. Prije grada veliki maslinik i eto ti Žorda kako se ispružija u horizontalu ispod jedne masline. Inače full je opremljen za kampiranje … ima neku shemu za kuvalo veličine kutije cigareta sa fuel block pločicama koje užgaje šibicama.
Na ulazu u Ciraqui žuta strelica pokazuje restoran 50m …. bome vidi se i vise od 100 a nigdi restorana. Da i nisan ruča maloprije ne da mi se puno skretat sa Camina.
Ciraqui je inace na brdu i staza ide sve strmije dok nisan doša do jedne lipe lođe u ladu, opet mi je triba odmor. I ovdi siesta … samo jedan barba istovaruje kamion za obližnji supermakret.
Nastavljan dalje. Na srid ulice u ladu se ispružija pas … koliko je dug i širok. Klik aparata na mobitelu ga je jedva natira da otvori brzinski jedno oko i nastavi spavat.
Na izlazu iz mista na obližnoj padini karta svita napravljena od nekog zelenila… zanimljiv projekt lokalne škole.
Uz obližnju ledinu crni konj koji pari ka oni konj od Zorroa. Da znan jahat raspita bi se koliko je rent-a-horse.
Pa onda nastavljan … malo doli … malo gori … malo priko nadvožnjaka … priko pothodnika (nekih sa Buen Camino grafitima) sve dok nisan u 16.30 stiga u misto Lorca. Parkira san se ovdi zato sta san pjesnički nastrojen naravno … ne zato šta san cici-krep za danas. U albergeu Mick Irac, Kanađanka Maren, šta je trenirala s dicom, Tirolac, Njemac šta je krenija jutros prije mene a eto nan skoro i barbe Njemca, Dietera, koji pari da mu je 80 (blizu, 79 mu je). Pita me koliko san dugo živija na sjeveru Engleske dok nisan pokupija naglasak, pa san mu objasnija kako nisan nimalo. Tu je i Njemica koja je isto iz Regensburga.
Sija san na pivu dok cekamo večeru.
I to je bio dan 5.
