Na polasku iz Arudya dočeka me kiša. I to neka vrlo čudna kiša, nema je se praktički nit čut, ni vidit, ni osjetiti, a opet temeljito sve smoči.
Cesta iz mista ide malo cik cak, pa po župnikovin uputama od sinoć, svako malo pritrčavan s jedne na drugu stranu kako bi bolje bija vidljiv autima.
Nakon ceste sljedi šumska staza. Kiša naravno i dalje šapatom pada i blatnjavi stazu. Da zabava bude veća tu negdi mi pukne vodonepropusna membrana na cipeli… jednoj… pa drugoj.
A da zabava bude još dodatno veća… odjednom nestane puta i staze. Izgleda da su drvosječe probile neki svoj put. GPS me nije ni sad iznevjerio i kroz neku usku šumsku stazicu ponovo izlazin na pravi Put.
Nakon par km evo i prvo misto… ni. nadstrešnice ni kafića (kiša i dalje pada). U drugom mistu ima nadstrešnice pa san se malo odmorija (kiša i dalje pada). A u trećem mistu ima kafić i lokalni pazar (kiša je pristala padat) . Tu mi se uskoro pridruži i ostala ekipa.
Nakon kraćeg odmora nastavljan dalje. Nešto kasnije naletin na prolaznika. koji šeta s pason. Ni on nije dosad vidija Hrvata na ovoj dionici Chemina.
E sad iman dvi opcije za nastavak, jedna je ceston, a druga je po GR 78 ruti. Kaže mi Olivier je uz cestu opasno. Hah… danger is my middle name… ali kako mi je first name Sigurno i oprezno, ipak iden ovon pješačkon ruton. Kaže Olivier da neće biti puno blata. Pa i nema ga puno, samo šta je strateški raspoređeno po stinama i uskim stazama, pa je mali izazov ne prosut se koliko si dug i širok. Finale izazova je prijelaz preko ponte du diable (vražjeg mosta).
Na drugoj strani rijeke… klupica di se taman namistili Oliver, Hervé, Rodney i Nicola. Prepuštaju mi klupicu i ubrzo nastavljaju dalje.
Do Orolona ima još ura vrimena. Svaka zadnja ura na Caminu je gadna, a ova posebno. S lokvama vode u obje cipele i pulsirajućoj boli u stopalima samo se mislin koliko žuljeva ću uspit skupit.
Dogegan se nekako do Orolona i aubergea koji vodi lokalna udruga Sv. Jakova. Super auberge… od hodočasnika za hodočasnike, sa svim sitnim detaljima. Imaju čak i novinski papir za stavit u cipele.
Dogegan se do sobe i lagano skidan čarape. Na moje čuđenje nijedan ozbiljan žulj (ovo sitno na malom prstu se ne konta).
Sljedeći zadatak je nać dućan za kupiti selotejp i kese za smeće (za improvizirane navlake za cipele protiv kiše). Naša san prvo dućan, pa otvorenu pizzeriu i spreman san za krevet.
Sutra je… amo reć zanimljiv dan… sa dionicom od 30 i kusur km. I to ako se ide uz cestu, ako se ide po pješačkoj ruti onda ima i više. Odlučit ću sutra.
I to je bio dan 3.