I jutros krećemo po mraku iz Astorge. Nedugo posli stajemo u maloj kapelici uz Put.
Nakon kapelice opet krivo skretanje … ovi put udesno umisto pravo. Ovi put smo ranije kužili i upozorili zalutalu grupicu.
I tako … gutaju se za doručak kilometri sve dok nismo stigli do Santa Catalina de Somoza di nas je čeka bus sa konkretnim doručkom.
Tu ujedno prelazin sa pješačkog na motorni pogon. Naime iden s Albinom nazad u Astorgu u dom zdravlja. Nezgodno joj je nateklo stopalo pa idemo snimit stanje.
U ovom domu zdravlja organizacija je stvarno na visini. I što je još fascinantnije nema gužve ni čekanja … odma nas šalje na rendgen. Vidija je likar da se radi o prijelomu kosti na stopalu i stavili su gips.
Vraćamo se buson nazad na Camino tj. na današnje odredište. Dok prolazimo ceston gledan lica peregrinosa u prolazu … ne obadaju bus (osin naših kojima sviramo pa mašu) … baš im je zanimljiv generalno izraz lica dok hodaju … odlučan … i malo zanasen … i malo umoran … i dosta … sretan?
Parkiramo se u Foncebadonu i potvrđujem detalje smještaja. Ne stanemo u jedan albergue … a kad su ovdi svi manjeg kapaciteta.
Smistija san se s ostalim ozljeđenima koji su danas išli buson, na štekat isprid alberguea i čekamo ‘ko će prvi doć. Naravno nema iznenađenja ni ovaj put… Dubravka opet stiže prije svih .. čak je potrčala zadnjih desetak metara … uzbrdo. (malo konteksta, gospođa ima preko 60 godina).
Polako dolaze i ostali. Cilo popodne je nekako laganini. Ručak nam je danas na dvi lokacije jer smo u dva alberguea. Većina je imala paellu koju je dosta pohvalio.
U mistu ima mali dućan u sklopu jednoga alberguea pa san iša kupit desetak štruca kruva i nešto sira za napraviti sendviče sutra … jedno dva i po koluta sira… a šta ću kad nas ima priko 40.
Anita se uhvatila pripremanja sendviča. Nešto kasnije dolazi hospitalero (vlasnik alberguea di stojimo) i pita može li kako priko mene nabaviti sira iz Hrvatske. Eto mi dodatne karijere . import export svašta. Nego čekaj malo koji sir … pa onaj šta se stavlja u sendviče … ma to ti je od dućana kraj tvoje kuće.
Uglavnom hositalero se do večeri prilično skompa s našom ekipon. Ima neki razglas di pušta pisme sa YouTube. Prvo su treštile neke španjolske … pa je onda počelo … Madre Badresa Laganini … još danas zamiriše tresnja … a onda se fešta zagrijala kad je počeja Thompson i Lijepa li si. Žestoko se festalo i orilo ko da sutra nema 25 km po planini. Bilo je i plesanja di je opet prednjačila naša Dubravka.
Čuja se i Jura Stublić …. pa Doris … pa tamburaši … pa Grdović … pa finale sa nekin španjolskin brzin ritmom. Zašto san zapisiva cili repertoar … pa osim šta san malo ažurira blog, nisan ima šta drugo radit. Spavanje i nije bilo raspoloživo kao opcija … a ni pisme nisu bile loše.
Uglavnom, fešta je ptistala kad su se svi skupit leć do 23h … mada su neki zaspali i kasnije, … bilo je i noćne glazbe.
