Odlazak iz pustog mista … nigdi nikog, ravna cesta vodi drito. Cilo vrime čujen neki
klik klak zvuk iza sebe… pari se ka da neko zabija brokve u letvu. Tribalo mi je neko vrime da kužin kako je to zvuk štapova par Njemaca na asfaltu.
Dok staza vodi pravo, povremeno naletin na neke likove koji djelomično liče na hodočasnike … samo šta hodaju u suprotnom smjeru … strelicama unatoč.
Sendvič pauza je bila u baru kod papige, koja dobro govori hola.
Na izlazu iz mista naletin na Raya, pa nastavljamo zajedno dalje. Iduće misto, Hospital de Obrigo, je sjecište puteva i tu se spajaju dvi Camino rute.
U mistu, bar u dvoru i tu je ekipa Talijani: Federico, Desire i Giulia. Hospital de Obrigo ima lipi srednjovjekovni most pa se svi živi izslikavaju na mostu.
U idućem prvom malon mistu Ray naleti na Davida iz Wisconsina jer i on je od tamo porijeklon.
Stiga u Santoibanez de Valiglesias oko 13h, tu smo za danas planirali stat. Tu je opet talijanska ekipa, Joana i Jan te nova Australka Angela.
Giulia čita knjigu koju joj je posudila Desire ko da je najnapetiji triler … a ono sociologija … neka teorija o tekućem društvu.
Talijani i Australke nastavljaju dalje, a Joana, Ray i ja ostajemo tu sa nekin Njemcima. Računamo malo km i kužin da san danas ukupno priša priko 500km … pari se puno ali nemaš takav dojam kad ti je sve u trenutnom koraku.
Komodan i nov albergue.
I to je bio dan 25.