Izlazin iz alberguea …. vanka je dosta friško. Isprid ulaza u albergue leži lik zamotan u
vriću za spavanje i uz njega spava njegov pas. Naime ima ekipe koja ide na Camino s pason kojeg naravno ne puštaju unutra pa se onda svakako snalaze. Za doručkon pomaže peregrina koja govoi španjolski…doša neki Talijan pa kako je s njime pričala na talijanski da joj je kompliment kako dobro govori … to je zato šta san Talijanka.
Dobra strana jučerasnjih lutanja je šta sad znan izać iz Leona … ali pitanje je ima li i kraći put. Na kantunu kod Gaudijeve zgrade naletin na par Francuzica koje isto traže izlaz iz grada. Čini mi se da se može prisić direktno priko trga umisto okolo i … tako je, uskoro se pojave žute strelice.
Na izlazu iz grada bivša Peregrino bolnica … danas hotel s 5 zvjezdica. Nako ohoho hodanja izlazin iz Leona a prid neku mini industrijsku zonu naletin na Hobbit grad … baren tako liči. Čini mi se da su se te kućice koristile za sušenje mesa i kao vinski podrumi.
Brže nego šta sa očekiva, prošlo je skoro 8km i ulazin u misto Virgen de Camino. U malon baru stajen na doručak. Glavnu rič vodi gazdarica za stolon u kantunu koja prati sve narudžbe i konobarice. Uskoro dolaze Keith i Matt.
U kafić upada i Poljakinja Joana koji triba credential. Naime počela je ranije ujutro u Leonu pa ga nije uspila nabavit. Gazdarica joj objasni da će je svaki albergue primit dok ne uspije nać onaj koji izdaje credentiale.
Na izlazu iz mista (skoro san produžija ceston) dilema … jol na livo, jol na desno. Livo ide kroz prirodu pa iden na tu stranu.
Put prolazi kroz nekoliko malih mista. Relativno san uhvatija ritam pa čak uspijen pristić par Španjolaca i ostavit ih iza sebe.
Stiga oko 13.40 u Villar de Mazarife i parkira se u albergue Jesus. Zidovi su išarani raznim porukama prijašnjih peregrinosa a vanka uz bazen (prekriven) maketa vikinškog broda.
Stigli i prvi Japanci koje san dosad vidija na Caminu, kao i Ray.
Kako je večera tek kasnije tražin supermarket. Imaju dva i oba su naravno zatvorena. Ništa nego čekat do 16.30 kad prvi otvara.
Dok improviziran ručak, na TV u kafiću neki film u kojem američki glumci govore španjolski. Uz Wikipediju kužin radnju. Na susjednom stolu Korejka piše dnevnik na klasičan način (na papiru).
Za večerom Ray i Bertholt iz Koelna.
I to je bio dan 24.
