Zora se budi a budín se i ja. Odma najranije mali problem.. di je izlaz?, onaj kroz bar je zaključan. Malo san baulja po albergueu dok nisan otkrija di su glavna vrata.
Poznatim pravcem izlazin iz mista, dok sunce lagano ćiri sa horizonta.
U prvon mistu ne vidin otvoreni bar, ali zato u Moratinosu radi pa stajen na café con leche.
Nastavljan dalje kroz zelena polja s rascvitanim cvićen… što je i logično, mjesec je svibanj. Ono šta mi se nije činilo logično su poprilično friška (ledena) jutra. U Burgosu je npr. bilo 1°C a prije Burgosa je znalo bit i ladnije. U Moratinosu je izgleda bila tolika zima da su i stabla na seoskom trgu obukli u raznobojne pulovere. Ove jeftine rukavice iz Dechatlona se definitivno isplatilo ponit.
Prolazin kroz propuh portal na ulazu u Sahagún, di san sta na marendu i shopping. Sačeka san ostatak družbe da potvrdimo plan za danas. Naime ciljno odredište nam je cca 5 km ali u njemu ima samo 36 kreveta. Požurujen malo ostale jer mi se čini da bi mogli ostat bez mista. No rezultat se pokazao istim kao i prije četiri godine u istom mistu. Kad san doša bilo je unutra dvoje peregrinosa. Nešto ih je došlo i kasnije ali je bilo više nego dovoljno mista. Camino lekcija “don’t worry be happy”, je nešto di ću očito morat na popravni. A šta ću kad je u mene tvrda glava, pa se teško probijaju pametne lekcije.
Nakon kratkog shoppinga pridružujen se ekipi u kafiću. Gledamo Dacha kako je bacija na balun s malin od osan godina i izgubija je 5:4 (Dach, ne mali)
Mali Hugo je inače sin od gostoljubive vlasnice bara koja i dobro kuva. Posli večere nas časti ćupiton (voćni digestif liker).
Dio družbe ostaje na kartanju a meni je vrime za poć spati.
I to je bio dan 25.
