Dan 18. Labruge

Izlazin iz hostela i ovi put nisan zaboravija vratit ključ …  možda zato sta je 5 eura depozit za ključ. Probijan se sitnin uličicama do Avenida Boavista (avenija lip pogled).

2016-08-14 05.54.36
« 2 of 38 »

Usput prolazin kraj parka sa još jednin spomenikon poluotočnom ratu. Veliki stup, na vrhu kojeg je skulptura lava (Britanija) kako proždire orla (napoleonska Francuska).

A baš zanimljivo kako je Napoleon agresor Portugalcima a nama je bija benevolentni despot… gradija ceste, izda prve novine na hrvatskom … i ulicu usrid Splita smo nazvali po Napoleonovon maršalu Marmontu.

Porto je dosta razbuđeni grad rano ujutro, šta od ekipe šta se vraća s noćnog provoda, šta od ekipe šta ide na posa.

Dok prolazin Avenijom Boavista koja ide drito prema moru … naletin na dio s buticima i bankama. A tamo u svakom portunu beskućnici … svaki u svon kantunu … sa malo kartušine za izolaciju zamotani u deke.

Jutros je malo frisko, na reklami za apoteku piše 14 stupnjeva.

Eto konačno i more, naime tako Portugalci zovu ocean … ka nešto u stilu “jezerce”. Na moru me dočeka pisma galebova za dobro jutro. Iša san ih naučit Olivera ali ne znan ga na portugalski.

Plaže su velike i pješčane … nisu dosadne ka na istočnoj obali Italije. Svako malo obala zavija okukama i ima nešto sitno grebena.

Prolazin kroz prvo misto di je sinoć očito bila fešta. Galebovi su navalili na ostatke fešte. Ima ih toliko da mi se pari da san zaluta u film “Ptice”.

Inače na ulazu u misto nalazi se mala otvorena kapelica. Prema info ploči sa strane tu je 3.5. 124 AD more izbacilo sliku dobrog Isusa.

Nešto kasnije naletin na Engleskinje koje su u Portu dobile pojačanje od prijatelja i rodbine koji su in se pridružili na Caminu … Claire, Linda, Annie, Joe i Amber.

U novon mistu sprema se fešta. Uređene sve su barke i brodovi s ove rive, čak i negdje zvona zvone, a vjerojatno i skidaju ljudi kape. Na ulicama rade neke posebne ukrasne staze. Konobe spremaju gradele, neki su već bacili i ribu peć.

Nastavljan dalje do mista di mi je albergue za danas. Dok gledan info ploču viču penzioneri sa zidića iza mene … “ej Croato, di si se zaputija”. Penzioneri nisu Portugalski Sherloci nego su sinjali hrvatsku zastavu šta mi je zašivena straga na ruksaku. Objasnija san in da iden za Santiago pa su mi zaželili “Bom vijae”.

Dolazin u muito lip albergue, kreveti su jednokatni i ima mista komodno. Kasnije dolazi ekipa Brazilki s Talijanom, Jorge i Belgijanka Mathilde te Luksemburžanka. Odlučili smo kuvat, ja san iskombinira ministru s tunom, Brazilke puretinu s rizon a Jorge je nabavija desert.

Kako Mathilde nosi neku mini gitaru posli smo složili i mini koncert.. Hallelujah i House of the rising sun … tribat će nan malo vježbe za uštimat se.

I to bijaše dan 18.

Scroll to Top