Uobičajeno šuškanje, pakiranje i repakiranje stvari se čuje već od 4 ure … onako za lagano buđenje. Trik je ne dozvolit da te to nervira (pa onda i razbudi) nego ostat u stanju polusna sve dok zvukovi ne prestanu.
Većina noćašnjih cimera ostaju na doručku dok mi nastavljamo dalje.
Meseta je uglavnom ravni dio između Burgosa i Leona koji jedan dio peregrinosa zna preskočit kao “dosadni”, “pustinjski dio”. Teško da je pustinjski … istina doduše da su okolo nepregledna prostranstva, ali polja pšenice. A kad je o dosadi riječ … meni definitivno ne dosadi lipo ravno nakon onih uzbrdica. Uz sve to široka polja i vedro nebo stvaraju osjećaj ka da si u ogromnoj katedrali na otvorenom.
Kao i obično kilometri su ujutro lakši i nekako brže prolaze. Prolazimo San Bol, mali albergue di nema doručka i nastavljamo u Hostantas di ga ima. Takva je dionica da je ovo jedina pauza danas pa smo malo duže ostali.
Nakon pauze dalje nastavljaju kilometri. Sve do početka ceste di nas u autu čeka barba s pečatom i donativo suvenirima. Cesta nastavlja dalje do San Antona, ruševina samostana koji služi ka albergue. Ako sanjate full srednjovjekovni ugođaj (nema struje ni tekuće vođe, a ni krova). onda je ovaj albergue idealno mjesto za vas. Čuje se glazba, Ella Fitzgerald i Louis Armstrong pivaju
Let’s Call the Whole Thing Off. Mi još nećemo jer malo ima do Castojeriza.
Kako sno ušli u misto tako nas odma jedan barba upozorava na krivo skretanje. Uz malo potrage evo i albergue koji smo tražili. Zašto smo baš ovaj albergue tražili? Odgovor je jednostavan …jednokatni kreveti. A ima i klima u lipo restauriranoj kući. Koji luksuz.
Ručak smo našli u obližnjem restoranu u kojem je za divno čudo otvorena kužina. Posli ručka taman vrime za testiranje jednokatnih kreveta.
U ovom mistu ima i misa. Svećenik nama zahvaljuje šta smo došli na misu. Nakon mise pada razgovor di se mogla čuti jedna od jačih rečenica na ovom Caminu. “…. e da san ja sa 24 godine bio na Caminu, meni bi život bio potpuno drugačiji…”. To je naravno istina s jedne strane … a s druge strane nekako i šteta, šta ispada da je samo na Caminu lakše.
