S obzirom da je jučer ovdi bija požar amo prvo vidit gori li još … hmmm malo se ka vidi i nešto ka vonja dim.
Izlazin kroz uspavana predgrađa pa malo uz staru prugu… baren san mislija da je stara dok nije na jednom prelazu priko pruge proša vlak.
Put dalje vodi kroz polja kukuruza pa onda uz polje bambusa u grad. U gradu svako malo grupica ljudi na ulici… biće nešto čekaju.
U zadnjem kafiću pridkraj grada sija san se malo okripit pa san se uvatija u ćakulu s konobaricom. Radi dva posla jer situacija za mlade nije nešto perspektiva po tom pitanju. Tila bi na odmor ali joj je skupa povratna karta do Madeire, priko 500 eura, pa san joj reka da ima iz Lisabona povratnu za Zagreb oko 200 eura… odradivši time današnju normu promocije hrvatskog turizma. Inače ove francuske i Luksemburške tablice na autima koje san često viđa usput, su sve portugalski gastarbajteri koji su došli doma za praznike.
Izlazin iz grada opet kroz predgrađa pa kroz šumu i naletin na portugalski par koji je isto na putu za Santiago.
Još malo okolokole pa malo uzbrdo… pa još malo više uzbrdo i eto me u Sao João de Madeira.
Lipo me navigacija dovela do pozicije di je označen albergue uz jedan manji problem … tu alberguea nema. OK … da vidimo Google Maps… pokazuje istu lokaciju… no i dalje se albergue nije stvorija tu. Kad tehnologija zakaže vrime je za prokušani plan B … pitaj lokalca. Lokalac pokaže odma dalje niz ulicu. I stvarno uskoro naletin na veliki natpis Santa Casa de Misericórdia. Radi se o klinici / domu za starije osobe, a u podrumu imaju dvi sobe za peregrinose sa madracima. Uz tuš i wc to je sve šta peregrinosima triba.
Doša san prvi jer san krenija najranije, no ubrzo se skupilo svita. Uz staro društvo tu su i novi Talijani Andrea i Paola. Englezice pričaju kako su imale vatrenu noć u samostanu. Vatra se lipo vidila u blizini… časne su ih smirivale da će sve bit u redu.
Jorge je sta čitat neku knjigu … grčka tragedija … a inače ga zanima Orwell i Herman Hesse … bome je filozofski načitan.
I to bijaše dan 15.
