Utiho se iskradan iz sobe uspješno izbjegavajući probudit ostale. Inače dobra navika koju san na ovon Caminu uspostavija je apsolutno sve spremit u ruksak navečer. Tako da ujutro ne moran slipatat jesan li sta zaboravija.
Izlazin na cestu i pocinjen s danasnjon rutom. Bome daleko je taj McDonald’s koji je po karti u albergeu oznacen jednako blizu ka Lidl koji san prosa na dolasku. Ima baren pet puta vise ceste do njega.
Mista kroz koja prolazon standardno su uspavana.. a nego kakva ce bit u pet uri ujutro. Tek dikod koji prolaznik na putu za posa.
Ubrzo izbijan u Albergeria a veiha koja nije bas stara.. dapače prilično moderna i velika. Pa onda malo kroz šumu. Opet masu eukaliptusa kojo se uzgajaju za sječu. Nasrid šumskog puta je veliki Gospin kip, a malo dalje je samostan časnih sestara.
Stiga san u Albergeria a nova koja nije bas nova… selo s dosta starih ruvinanih kuca.
Ali zato je albergue super. Cila familja je angažirana i svi nose posebne majice s Camino simbolima.
Nakon tuširanja iden oprat robu. Ova bila majica mi je cila isflekana sta od vina sta od prašine. No kako san dobija malo onog cudotvornog praska za pranje
Nakon standard drila iden nac restoran… i ne nalazin ga. Ima neki mali ducan u stilu zadružnih trgovina mješovite robe iz šezdesetih. .. no s dovoljno materijala za složit sendviče. Taman da me drži do večere koju spremaju nazad u albergueu.
Ubrzo se skuplja ekipa peregrinosa Adriano,Simona, Rila, Andy, Stefanie…
S obzirom da se u daljini… tj. nije bas ni neka daljina… pače moglo bi se reć da je relativno blizu… daklem vidi gusti dim od šumskog požara. Zavlada blaga nervoza kad lik iz alberguea otide s auton nazad na Camino vidit triba li koga spasavat. No da je situacija stvarno kriticna valjda bi neko službeno dosa najavit evakuaciju. I tako s punim pouzdanjem u učinkovitost portugalskih vatrogasaca iden malo ubit oko prije večere.
I to bijaše dan 14.
