Raznorazni alarmi zvone cca od pet uri, tako da se nije problem razbudit. Dok se spreman za krenit čujen kišu u dvoru. Lipo sipi … vrime je za kabanicu. Vanka konkretna kiša… definitivno nisan bezveze teglija 350g kabanice.
Tui cili spava no peregrinosi baš i ne. Ekipa se lagano sprema za Put, pali glavo-lampe. Inače između Španjolske i Portugala postoji i vremenska razlika, u Portugalu je ura pomaknuta ranije. U praksi to znači da u Španjolskoj sviće oko 7 uri, tako da se ima šta odat po mraku. U mraku isprid mene odma zaluta grupica peregrinosa s ceste livo u šumu.
Uz cestu ima relativno puno žutih strelica samo ih triba u mraku dobro sinjat.
I tako prolazi put kroz šume i sela. Taman pomislin kako se nema čut jutarnji vau-vau kad se iz jednog dvora uskomeša veliki bili pas. Druga dva se izležavaju na skalinama i gledaju me ka da oće rec… “ma pusti ga, još je mlad i zelen … koliko smo mi peregrinosa vidili, ne bi se digli a kamoli zalajali ni da nose vriću pseće hrane umisto ruksaka.”
Put izlazi na cestu a kiša je pojačala tempo. Kabanica dobro drži, no zato su mi nogavice i cipele dobro natopljene … srića Gore-Tex nepromočivi sloj cipela dobro se drži.
Nakon ceste šuma, još se nije skupilo blata a krošnje stabala smetaju kapima kiše na putu doli. Na izlazu iz šume zidić sa zanimljivin 3D muralom … lokalni umjetnik ima mota.
Nešto dalje na križanju staze rat strelica. Jedne vuku livo, druge pravo. Jedne išarane drugima. Očito da je i jednin i drugin crtačima stalo da se ide u njihovom smjeru. Jedni crtači su Camino udruge koje traže rutu kroz krajolik a drugi crtači su lokalni vlasnici kafića i restorana koji traže peregrinose ka mušterije.
Uglavnom, nakon konzultacija s navigacijom i vodičem odlučin se za šumsku rutu jer ova druga ide kroz industrijsku zonu.
Danas stajen u O Porriño, nešto kraća dnevna ruta jer san jučer učinija priko 30km.
U hostelu su mi cimerice Njemica, Španjolka i Kanadanka francusko-španjolskih korjena.
Zanimljiv mali gradić sa starinskom glavnom ulicom.
I to bijaše dan 23.