Krenija oko 8. Mada san bija budan oko pet, racuna san neš ti … samo dvadesetak km danas. Big mistake. Iako danas
nije bilo jako sunce, hodanje po zvizdanu definitivno iscrpi.
Tek desetak minuta kasnije stiga me Dieter. Ćakulamo o Karl Mayu. Dieter se inace skrbi za svoju ženu kojoj izgleda triba stalna njega. Jednom godišnje ode na Camino i zamine ga kćeri.
U daljini Mick i Meri koja je brzo prihvatila princip provitravanja.
Malo uzbrdo pa malo nizbrdo pa me pred Vianom ubrzo svi ostave iza sebe.
Jos neman žuljeva ali zato se gegan ka patka po putu.
Ulazin u Vianu..na prvim klupicama uz fontanu parkirali se Mick i Meri. Dobro misto za marendu.
Tu malo staje i Španjolac biciklista koji dnevno ucini 40 do 90 km.
Put ide dalje … naravno uzbrdo.
Prvo mali pazar pa onda ulica uz crkvu i mali trg.
Opet kratka pauza
Dok sidin vidin da se skuplja ekipa..ili za procešjun ili za demonštracjune. Iza početne hrpe svita grupice male dice u raznim kostimima sa tetama…biće onda kakav procešjun. Napuštan grad i na izlazu vidin Maren di ručaje. Niz ulicu se spušta neka bakica … još sporije od mene (što je dosta teško) . Bakica ima 91 godinu i od bujice španjolskog jedino smo je uspili razumit kad je pitala Maren koliko ima godina. Kad je čula 39 kaže bakica..to su najbolje godine…valjda žena zna.
Nastavljamo dalje i opet naletimo na Meri na provitravanju. Ubrzo me obe ostave iza sebe dok pauziran na klupici uz rječicu i grupu Korejanaca.
Opet idući grad vidiš u daljini i opet nikako do njega doć…prvo staza ide paralelno s njim a onda ti se pari da ide dalje. Pa onda da ide u suprotnom smjeru. Put ide kroz malu borovu šumu koja miriše na lito.
I eto konačno table na ulazu – Logorno.
Toooo … eh da ali onda opet cesta, pa jedan pa drugi pa n-ti pothodnik dok mi noge nisu otkazale poslušnot i tražile parkiranje u jednom.
Lad..lagani vitar..lezeći polozaj…za sriću ne triba puno.
Prolaze me neki englezi koji vicu … siesta a?... a čuj …when in Rome…
Nešto rekuperan krećen dalje…. nikako više taj Logrono.
Pa opet uzbrdica i eto ga konačno iza brda.
Uz put teta nudi sellos …pečate za credential.
Konačno grad…pa park pa most..pa pitaj par ljudi jer nema dobrih oznaka (ili ih ne vidin) i konačno albergue.
Stiga u Logrono oko 16h.. Odma mi je lakše čin san uša na vrata alberguea.
Kod registracije kad su vidili Croacia, stari i maldi hospitero u glas viknu Davor Šuker!… pa stari mladome.. šta ti znaš..ti si bija dite kad je Šuker igra.
Malo labirnitski raspored kreveta, skoro san se izgubija dok san naša b7.
Eto ti u to Korejanaca s Pirineja i Ginny..plus su ih skupili još usput… Korejanaca koliko ti srce želi.
Tuš .. pranje robe … malo odmora i skoro san novi čovik.
I to je bio dan 8.
