Jutros je polazak po mraku uz cestu. Razvukla se kolona i nikon nije baš do priče … nismo se pošteno ni razbudili.
Nakon prvog skretanja u šumu, čeka nas bus u čeki za doručak. To se pokazalo dobrom idejom ove godine da nas doručak čeka nakon uru, uru i po hodanja. Taman dovoljno vrimena da se lipo otvori apetit.
Lipo smo stali na doručak kad su s nama stale i dvi furešte peregrine. I one su ogladnile pa mirkaju sardine koje in odma nudimo po donativo shemi.
Nakon doručka opet malo kroz šumu … pa uz cestu … do idućeg sela i idućeg kafića. Tu nas zove Anita koja je išla buson “…samo minutu….” pa zove di smo. Eh …lako je tako…. nije isto minuta na motorni pogon ka nama pješke … ima nama još kilometara za proć.
Idemo prema zadnjoj konkretnoj planini – O’Cebreiro. Neko ide brže … neko sporije i usput se ekipa raspoređuje po kafićima koji su razbacani po malin selima usput. U jednom naletimo na Njemicu iz Kolna s kojon Mato ćakula na tečnom njemačkom.
Put nastavlja dalje … približava nam se O’Cebreiro. Iza jedne okuke eto potočić. Bez zeke … ali zato je tu grupa naših koja taman završava sa toćavanjem nogu u potočiću. Koliko dobro ova grupa sljedi upute to je čudo jedno.
Nema još puno do Las Hereiras, zadnje misto prije uspona uzbrdo. Tu san sta na burger za okripit se prije uspona i sredit taxi grupi naših kojiima je zdravije priskočit uspon.
Nakon šta san sredija burger vrime je za uzbrdicu. To šta znan šta me čeka ne znači da je lakše … dapače. Ovi put san dobro dušu ispustija do La Fabe a pogotovo još dalje do Laguna de Castilla.
Isprid albergea naš odbor za doček slikaje svakog kako dolazi … lako za slike … ma bolje bi došla piva za iscrpljene.
Cili albergue je naš i baš je dobro misto za zasluženi odmor. A bome smo i ogladnili. Osoblje alberguea je objeručke prihvatilo prijedlog da dogovorenu večeru prebacimo na ručak, jer tako i oni mogu ranije doma.
Spiza je vrhunska … (i to ne samo zato šta smo gladni) … a osobito je upečatljiva sopa galego … iltii rašćika kako su je odma prozvali naši. Dobro se dililo repete, tako da je kuharica dobila gromoglasan i zasluženi pljesak.
