Ovi put izlazin zadnji iz alberguea. Naime kratki je dan pa san krenija čak u 6:30. Na vratima naletin na Dacha koji se vraća jer je nešto zaboravija.
Nalazimo se na kavi i doručku s Vesnom i Anom. Čovik bi moga i pomislit da se njima baš i ne ide sa Camina. Nakon zadnjeg pozdrava nastavljamo dalje brojno oslabljeni.
Na izlazu iz Logroña ćakulan malo s Simoneom (Talijan sa ukuleleon koji uz to zna i kuvat) i Anjom iz Bavarske. I njima san preporučija Granon albergue.
U piknik zoni opet vjeverica trči između stabala ka i prošli put. Kad je vjeverica vidila da Brane i Foto Štiva hrane ribe (ogromne ribetine btw) počela se motat oko njih. Toliko su joj se svidili keksi da je Foto Štivi došla i na ruku. Nisu joj ni Branini keksi bili mrski.
Posli druženja s vjevericom radimo pauzu u kafiću uz jezero. Nakon pauze nastavljamo dalje. Na idućoj ledini prodaje lik Camino suvenire. Inače lik izgleda ko Dida Mraz a okolo banka ima slike u pravoj hodočasničkoj monturi. Stara pelerina ukrašena školjkama, štap sa tikvon za vodu. Njegove slike san viđa u novinskim člancima po zidovima raznih alberguea.
Nastavljamo do Navarrete. Uz ogradu prema cesti zakačeno je stotine malih križeva koje su godinama ostavljali hodočasnici
Pred ulazom u Navarette naletin na Williama. Englez sa priko 20 godina u visokom školstvu kojo govori sa tako savršenom dikcijom… ka spiker s BBCa. Mislija je produžit dalje pa san ga nagovorija san ga da ostane.. naime ostali gradovi su dosta dalje s malo mista u albergueima.
U prvon kafiću, privremeni rastanak s Liom i Gogom, koje su uspile rezervirat albergue u Ventosi. U kafiću je družba imala reunion s Barbi iz Linza, Austrijankon koju su upoznali u busu za Bayonne.
Smistili smo se u jedan albergue koji vodi bivši peregrino. Ja san otiša tražit di ćemo jist, a ostatak družbe je osta ubit oko.
Kraj crkve san naša gostoljubiv restoran. U restoranu dvoje Njemaca i Danac, simpa šašava ekipa. Danac ima šešir ka Crocodile Dundee pa je izveja oni scenu… “you think that’s a knife”..sa pošadom iz pribora za jelo.
Ža mi je promatrat peregrinose koji prolaze po zvizdanu, polukrepani. Pogotovo šta znan da im je upitan smještaj 6 km dalje.
Družba se lagano probudila pa smo se svi skupili za jist. Brane pita koji mu je hamburger veći, pa mu je donilo stvarno džinovski sendvič.
Crkva je otvorena i impresivna, još lagano puštaju na razglas gregorijanske korale. Za upalit svitlo ima automat za ubaciti 1 euro.
U crkvi ima jedan lip Camino običaj. Livo od glavnog ulaza je karta svita i Europe, hrpa nalih papirića i pribadača. Napišeš ime i zakačiš ga na lokaciju na karti di živiš, pa se lokalna župa moli za tebe. Stavili smo i imena dijela družbe koje se danas vraćaju u Hrvatsku, kao i onih šta su nas privremeno pristigli
Nakon mise i blagoslova vrime je za poći spati.
I to je bio dan 15.
