Krenija jutros iz Lisabona oko 4:45 … otprilike.
Talijanke su se sinoć pokazale dostojne svoje pianisssimo reputacije. Toliko ćakule kojin ce buson otić na izlet u Belém … ne bi da planiraju invaziju na Normandiju.
Jutros izlazin u pospani Lisabon. Dikod koji škovacin (još in je rano) i nešto malo ekipe šta se vraća sa sinoćnjeg provoda.
Do crkve Sv. Jakova… di piše da Camino počinje… vodi uzbrdica. Naravno kakav bi to početak Camina bija bez uzbrdice … strme uzbrice. Srićon kratka je … tek toliko za malo deja vu osjećaja sa Pirineja (prvi dan na francuskoj ruti)
Eto me kod crkve … nigdi nikog. S obzirom da svi spavaju, nisan raspalija IDEMOOO… pa evo jedan digitalni (referenca PKP).
Ni kod katedrale nigdi nikog, pa nastavljan dalje u stilu … i samo svoju strelicu slidin.
Smišna stvar s tin strelicama, dosta ekipe na Caminu panično traži di su, žele ih vidit svako malo. Tu su ne bojte se, svima sta imaju oči da ih vide. Uvik su tu i vode na pravi Put. Ako su dikod i slabije označene… ni onda nima straja, kad moš na smartphone lipo stavit offline kartu Portugala s rutom i svim prenoćištima. A za one koji nisu baš od tehnologije može se karta lipo isprintat ili gledat u libru.
Izlazin iz Lisabona priko dila grada koji se zove Parque de Nationes… jer su tu nekad održava Expo u Portugalu.
Pa onda neko malo misto s moston kraj kojega je prava glava za Ligu Naroda… ka sta bi reka dobri dotur Vice.
Nakon mosta riječna staza … radnog naziva … kroz trstiku i draču. Toliko zarasla da mi došlo ža šta nisan ponija mačetu.
Konačno se probijan na asfalt i stižen u Alprirate oko 10:00. U mistu relativno novi albergue, super lokacija jer omogućuje da prvi dan iz Lisabona bude 20 a ne 30-tak kilometara.
U albergueu je hospitalera Celeste iz Južne Afrike. Cila sritna jer joj je neko konačno doša. Zadnji par dana se znalo potrefit da joj nije bilo nikoga.
Kasnije su se pojavili Španjolac, Slovenka i Talijan te Litvanka. Španjolac Daniel je ka maratonac tip, na 5-6.om Caminu. Talijan Luca je na svom dvanaestom Caminu (je velika prednost ali pristić ću ga prije ili kasnije). Litvanka Simona na prvom i tek nakon drugog dana je uspila nać izlaz iz Lisabona. Slovenka na trećem … za nju san prvo mislija da je Talijanka.. a je mi bilo čudno kako jon je dobar engleski naglasak.
Alpirate je malo misto sa dva kafića i supermarketom. Jedan je kafić za pit drugi za jist. Obilato servirana trpeza, ladno pivo i niska cijena … to je sve je šta hodočasniku triba.
Malo kasnije Celeste je došla vižitat ekipa iz udruge Via Lusitâna koja vodi ovi albergue. Nevladina udruga koja se brine za hodočasnike i Camino Portugues. Ekipa ima bogato iskustvo s Caminom i hodočasnicima pa smo se malo zaćakulali. Super in je stvar šta u Portugalu imaju 24h SOS telefon di ih hodočasnik može nazvat ako ima kakav problem.
Pričali smo o tome kako se u srednjem vijeku Camino dava ka pokora. Izgleda da postoji i moderna verzija. Naime tinejdžeri u Belgiji i Nizozemskoj koji dođu u problem sa organima reda i zakona ka kaznu (da Camino ka kazna.. ma zamisli) dobiju opciju činit Camino pod crkvenim vodstvom … navodno dvaput godišnje idu grupe. Kazna im se ublaži ili poništi ovisno o izvješću koje napiše svećenik – voditelj grupe.
Inače ka šta je opće poznato, sudit drugima za male i velike stvari veliki je gušt. … taj osjećaj moralne i svake druge superiornosti nad drugima … spuštanja drugog i dizanja sebe … posebne su to satisfakcije. Imaju doduše i neke priče u stilu “ne sudi da ti ne bi bilo suđeno” ili “zašto bi se ljutio na drugoga, jer griješi na drugi način nego ti” ma to je tvrda besjeda, tko će to slušati. I na Caminu ima purista šta osuđuju one šta in nose ruksake, šta spavaju u hotelima, šta se voze taxijen … I tako san u ćakuli čuja priču jedne “auto-časnice” koju je iskrcalo auto taman isprid albergue-a. Žena ulazi i tila bi bit s “pravin” hodočasnicima. Naravski odma jon je hospitalero ledeno odbrusija da nije albergue za one šta ih se vozi auton. Na što mu žena odgovori: “Ja imam polio i mogu hodati samo kratko, ali htjela bi koliko mogu iskusiti Camino”. A ovi hospitalero pocrvenija u stilu “crna zemljo otvori se”… je, je … veliki su gušti bit express sudac i porota … ili možda ne … ko će ga znat.
Litvanka ima nadimak Kazekao jer infišana u Japan, a krenila je u podne iz Lisabona. .. i nije joj bilo milo odat po suncu. Kad je čula da iden rano ujutro odma je pitala može li za mnom. Hej its a free Camino. Inače završila je nešto u stilu komparativne religije i nema neko visoko mišljenje o organiziranoj religiji općenito. Tako da je pala teološka rasprava na temu posljedica slobodne volje.
Nakon šta san ispunija svoju kvotu evangelizacije za danas iša san leć prije svih. Vrućina je nesnosna… a kako albergue nema klime, za rashlađivanje dikod tek zapuše malo bave.
Vrućini unatoč, zaspat na Caminu nije problem 🙂
l to bijaše dan prvi.
