Napuštamo Leon, sve ulice su uglavnom prazne … tek dikod koji škovacin za poželit dobro jutro. Izlaz iz Leona je malo kompliciran, sve dok se ne dođe do Paradora. Nekad bolnica i konačište za hodočasnike … a danas dio hotelskog lanca sa pet zvjezdica … moja omiljena Camino ironija. Isprid ovog Paradora je, meni najdraži, kip hodočasnika. Sija odmorit, skinija sandale i pogleda u nebo. Tu smo napravili malu pauzu za slikavanje.
Nakon Paradora lako je izać iz Leona, dalje priko mosta pa samo pravo. Doduše taj pravac ima dosta kilometara ali je tu teže za izgubit se. (što će se malo kasnije pokazat bitnim). Kilometara ima toliko da prolazimo i drugo misto koje je skroz blizu Leona. Toliko blizu da se čini ka dio grada.. Na izlazu iz gradskog dila staza zavija malo livo i uzbrdo kraj još jednog sela hobita (spreme/zemunice za sušenje i skladištenje spize).
Sad smo u industrijskoj zoni di je negdi pri kraju donativo banak. Stavija je čovik voća, ića i pića … sve po donativo shemi … daj šta daš. Ima i neku kartu za označavanje odakle je tko. Falilo je naših destinacija po Hrvatskoj i BiH pa smo ih nadopunili.
Malo dalje čeka nas bus, ali bez planiranog doručka. Naimejoš nisu otvoreni ni dućani ni pekare, pa nan fali kruva. Vozači su nas uputili na alternativnu lokaciju za doručak do koje nema puno.
Nastavljamo dalje kroz misto Virgen del Camino. Nakon mista nude se dva različita smjera, livo i pravo. Da mi se slučajno ne bi ko izgubija i krivo skrenija .. prvo san uslika to križanje i stavija ga u tiskani vodič, onda san i napomenija par puta, pa san na kraju i osta čekat dok svi nisu skrenuli livo. I tako skrenuše svi pravilno … tad san (krivo) mislija.
No nisan ih sve pribrojia, tako da nisan kužija da je ostala grupica iza nas. I tako mi nastavili do doručka, a oni produžili pravo u krivom smjeru.
Na doručku su nam se pridružile Petra i Talijanke. Dobro ide mesni doručak, moga nas je Gavrilović i sponzorirat koliko ga reklamiramo. Općenito, na Caminu bi se tribale snimat sve reklame za hranu i piće … nijedan glumac ne može tako dobro odlgumit gušt kad nakon kilometara hodanja imaš priliku nešto popit i pojist.
Dok smo mi tako uživali u okrijepi, naša izgubljena grupica je pomalo počela sumnjati kako nešto nije u redu, jer im je sve dalje lokacija doručka. No nisu iskoristili priliku za skrenit livo nakon krivog skretanja nego su nastavili pravo. Malo su odmorili pa su nakon pauze išli istraživat “Drago Way” do današnjeg odredišta.
Mi nastavljamo dalje, iz cestu do idućeg kafića di se brzo stvorija red za WC. Inače ovdi su oznake za WC u Star Wars stilu, Leila i silueta frizure ka oznaka za ženski i Han i silueta blastera ka oznaka za muški WC. Kad je vidija red, napominje gazda da je WC samo za goste … ma oćemo i jist i pit … neka prvo rjesimo prišnije potribe.
Put dalje nastavlja široko i ravno. Svako malo polja suncokreta … neki su im se baš intenzivno divili. Malo smo se i zaćakulali sa Talijankama kojima je ovo prvi Camino i koje su krenule iz Leona. Uhvatija san dobar ritam i ostavija ekipu iza sebe, pa san skoro i ja krivo skrenija, srića ne više od stotinjak metara. Ravna staza vodi do mista, uz malo dopinga od pisme, eto me praktički začas.
A di je naš izgubljeni bataljun? Još lutaju bespućima Mesete. Gledaju u neke ptice gori visoko, pa se pitaju “a da nisu možda lešinari” … onda su našli neka stabla voća, pa su se uspili malo okripit. I onda okolokole …. vrlo zaobilazno… uspili pronaći pravo odredište. Čak im je bilo i zabavno … nakon šta su našli odredište.
Nakon ručka i odmora podilili smo službene majice ovogodišnjeg hodočašća i napravili službene fotografije … na istoj lokaciji ka i lani.
Pridvečer se kartalo na belu. Neki su dobili ( a neki gubili) toliko da se nametnulo pitanje … ima li nam autobus nove vlasnike.