Nije ne pustilo vanka prije sedan uri pa san krenija nakon doručka.
Put nastavlja dalje kroz mala mista sve do Vilafranca Montes de Oca. Tu triba uhvatit zalet jer do. idućeg mista ima 12tak kilometara. Tako da je vrime za pauzu.
Dućan još ne radi ali zato radi bar, sa izuzetno uslužnim osobljem.
Nastavak rute je kroz onu široku šumsku stazu koja počinje uzbrdo. Ćakulan malo sa Collete iz Francuske na putu uzbrdo. Već san se psihički pripremija na dugu hodnju kroz šumu kad naletin na ugodno iznenađenje… Camino oaza. Izgleda ka hipi komuna sa indijanskim totemima… ima i mreže za ležanje razvučene između stabala kao i donativo bar. Odlične su jagode s kondendizaranim mlikom. Tu na pauzi staju dva filipinska svećenika. Danas ciljalju na Burgos jer im je ostatak ekipe već tamo.
Nakon pauze u oazi nastavljan dalje u društvu Andreasa iz Njemačke. Ćakulamo o Caminu i zivotu općenito… vrlo zanimljiv lik. Inače hoda u japankama skoro bržim ritmom nego ja.
Opet se pokaže da u razgovoru kilometri prolaze za čas i eto nam brzo San Juan de Ortega. A kad se sitin koliko san se satra da prošli put došepan dovdi…
Pred mistom. naletimo na Williama koji toćaje noge u hladnom potočiću. Andreas mu se odma pridruži a meni se ne da baš skidat svu opremu sa sebe.
U San Juanu stajen na pauzu. Brzo mi se pridruže Andreas i William a uskoro dođu i Australci. Alex sa svoja dva sina već 4 miseca putuje po svitu (to su ona dva lika šta su krenuli sa 30kg u ruksacima priko Pirineja).
Nastavljan dalje u dobroj formi uz doping od pisme. Nekako me drži do Atapuerce. Tu mi triba pauza za uhvatit daha za prić iduće brdo.
Malo uzbrdo pa malo nizbrdo i eto me u Cardenuela Rio Poco. Super albergue, luksuzni tuševi ima mista a ima čak i bazen. Tu su već Oliver, Barbara iz Poljske. Posli je doša i Andreas.
Skupio se i ostatak družbe. Albergue je obiteljski posa i dosta su gostoljubivi. Večera je definitivno bila za najist se.
Danas je bio. malo duži dan kako bi sutra u Burgosu imali više vrimena.
I to je bio dan 19.
