Za divno čudo sinoć nije bilo puno hrkanja … nisu mi tribali čepići za usi. S obzirom na
masu svita pravilno san procjenija da mi neće tribat alarm. Ranim jutrom počeli su svirat raznorazni alarmi.
Na put krećen oko 6.50. Vani mrak i triba pazit na strelice. Iz grada se izlazi priko mosta kojeg je napravija Santo Domingo i koji je više puta nadograđivan.
Opet polja i ledine.
Ubrzo mi se pridružuje Scott pa nastavljamo dalje ćakulajuci. Scott je inače farmer u polu penziji..iznajmija je većinu zemlje i sad se bavi okolim vrtlom i proizvodi med, uglavnom za svoj gušt. Camino je počeja u Pamploni i hoda do Burgosa di prestaje … ide u Barcelonu pridružit se ženi i onda nastavljaju po Europi đir. Teme razgovora su raznorazne … od poljoprivrede, geopolitičke situacije u Aziji do znanstvene fantastike. Scotta inače zanimaju ljudi na Caminu i njihove priče. Tako saznajen da je moj cimer od nekidan, Viktor bivši narkoman koji u terminalnoj fazi ovisnoti otiša na lječenje i sad je čist i radi ka vodoinstalater. Anthony Francuz hoda već dva miseca i već je kaiš skratija za 4 rupe…a sad je kus čovika. Za vrime ćakule o lokalnoj australskoj politici spomene kako imaju sve više imigranata te kako je jednom na večeri jedan sudionik baca neke rasisitčke komentare. Na to je Scott isprica sljedecu priču.
Iranka (koja je zavrsila faks u Teheranu) završila je u tamošnjem zatvoru di je prošla vrlo gadnu torturu par godina. Na kraju se uspila izvuć i završila je Australiji. Nakon 11.9. (napad na blizance) imala je niz situacija di su je ljudi pljuvali kad bi je vidili na ulici i trgali s nje šal oko glave. Njena reakcija je bila da se dodatno angažira kao volonter u lokalnoj zajednici. Pa je tako izmedu ostalog hranila štićenike u domu za stare i nemoćne. I dok je tako hranila jednu bakicu uleti u sobu žena, vidi je i izađe. Vrati se nakon nekog vrimena i kaze joj sljedeće…sram me je…ja sam vas pljuvala na ulici a vi sad hranite moju majku.
Na večeri muk.
U malon mistu usput Fernando ima pauzu i priča kako je sinoć u Granonu u albergeu bija mali koncert. On s flautom i neki Njemac s gajdama.
Stali smo usput marendat…pošteno su slozili sendviče dobre ruke. Samo šta je u ton restoranu niz znakova … ne dizat noge na stolice … ne skidat čizme i sl.
Nekako brže nego šta san mislija stižemo oko 15h u Belorado. Crkveni hostel je zatvoren s natpison da otvara u proljeće 2014 … a šta je sad. Srićom tu je mali privatni od 5€.
Nakon odmora krecem u bliži obilazak. U prvom baru gricnem par tapasa jer naravno večera je tek kasnije.
Na trgu naletin na Scotta, Cindy, Sandy i Angusa. Tu je i Andrew, rudar s Tasmanije ..kad san ga pita di je to točno kaže…južno od otočića koji se zove Australija.
Ubrzo nam se pridružuje malo starija Njemica. Pita me where from..ja njoj…Kroatien…a ona odakle (na hrvatskom). Morala je ponovit dvaput jer je uopće nisan kužija da me pita na hrvatskom … skoro me oborilo sa stolice. Ispada da je radila u EU komisiji u Zagrebu 6 godina, pa onda u Sarajevu pa na Kosovu. I onda joj je dojadilo i dala je otkaz. Inače zna dosta rječi hrvatskog uključujuci i cili tekst pisme Frida od Psihomodo Popa.
Frida (orginalno Frederica) je takoder čula za tradiciju galebova u Dalmaciji (pitala me za prvo za golubove ali san iz konteksta kužija na šta misli).
Na to su se naravno zainteresirale Cindy i Sandy (koje planiraju posjetit Hrvatsku) … i zalud moja objašnjenja da to tradicija koja izumire… hmm možda bi bila dobra ideja tu priču ubacit u naš turistički marketing.
Počela lagana kišica ali nije se uhvatila. Nakon večere s Kanađankama sestrama i Scottom vraćan se u albergue.
Susida na krevetu poviše je Njemica Katharine ..ima 20 god. ošisana na ćelu sa 4-5 piercinga po licu. Krenula je iz St Jeana prije 7 dana ?!?
Ćakula sa Scottom i govori mu kako on ne izgleda tako staro za svoje godine (53)… on joj se zahvali kako mu je ulipšala dan …. na to će mu Njemica … roditelji su me učili da buden pristojna prema starijima.
Stavija san čepice za usi jer se ubrzo čulo da će takva bit noć.
I to je bio dan 12.
