Dan 31. Slavilo se …

Share:

Ranom zorom planiran je polazak pa se pomalo spuštan iz sobe na katu doli isprid alberguea. Skoro cila grupa je doli i čeka mene. A uskoro kužim da čekaju i tortu sa svićicama da bi počeli pivat “Sretan rođendan” … danas mi je naime rođendan. Pripreme su odradili maksimalno konspirativno pa su me baš iznenadili … i svićice i Santiago torta. Moran priznat da nikad nisan ima rođendan na tako visokoj razini … odi je ćak 1300m nadmorske visine. Nakon šta su mi svi izčestitali (šta je potrajalo) nastavljamo dalje putem.

Jos ne sviće zora .. mrki je mrak pa svitlimo ka krijesnice dok se lagano penjemo uzbrdo prema O’Cebreiru. Lani san ovdi negdi s grupom krivo skrenija, pa smo promašili put kraj kojeg je velika kamena oznaka kod ulaska u Galiciju. Kad se pazi onda se teže faliva, tako da ovi put nije bilo zbunjoze. Kod oznake za Galiciju malo slikavanja po mraku, pa nastavljamo dalje.

Još par minuta do O’Cebreira i lagano sviće zora dok se sunce polako preljeva oko planinskih vrhova okolo. Crkva je zatvorena ka i većina kafića, tek na kraju mista otvara prvi, pa je dio ekipa sta na jutarnju kavu.

U Galiciji nas odma dočeka zelenilo. Desni put od O’Cebreira nadalje je cili valovit … malo doli malo gori. Na kraju ovog dijela staze opet nas čeka naš bus i vozači s doručkom.

Nakon šta smo se okripili nastavljamo dalje. Malo nizbrdo … pa malo uzbrdo. Malo dalje je oni kip hodočasnika šta drži šešir da mu ga vitar ne odnese. Malo nizbrdo pa opet lagano uzbrdo do planinskog sela u kojen je kafić sa malon izložbom slika. Dobro misto za tost s pomama i maslacen.

Put nastavlja dalje dok se kiša nešto misli … oče … neće. Zasad neće. Odi me lani uvatija jak pljusak koji me dobro polija.

Nakon malog sela slijedi jedna opaka uzbrdica. Srića da je ova uzbrdica kratka i šta je taman na vrhu kafić. Staza nastavlja lagano nizbrdo kroz tipično galicijsko zelenilo. Tu san se zaćakula u ugodnom društvu. Putem zaobilazimo selo koje miriše na “l’eau de cow”Još je malo do Tricastele. Eto je počela i neka sitna kiša … kako počela tako i pristala.

Nastavljamo dalje uz zvukove pedesetih. Počelo se sa Singin in the rain pa Raindrops keep falling on my head pa American Pie pa opera. Tomislav daje glazbenu a Andrea i ja vokalnu potporu … jači smo od YouTubea.

Uskoro eto ono stablo staro 800g pa onda i Tricastela. Vrhunsko gostoprimstvo nam je i ove godine pružija Manu kojen se sad priključija i punac.

Na ručku su se opet tražile repete “španjolske rašćike”. Posli ručka smo otišli na misu di smo dobili vrlo detaljni balgoslov na španjolskom.

Posli mise se sakupila ekipa za party isprid alberguea u stilu “sotto voce piva klapa” … naša Lidija ima baš dobar glas.

Odužilo se … a vaja poć leć, finila je i ova. Gasimo sviću kraj otvorenih škura na baš jedan dobar dan.

  Next Article

Dan 30. Rašćika “na španjolski”