Dan 7. Fontana vina

Share:

Jutros smo rekli krenit malo ranije, ali kako meni ne zvoni alarm, tako me ekipa i ne budi, nego se dižen malo prije šest. Kako izlazimo iz alberguea dolazi grupica starijih lokalaca i počne prvo zvonit pa onda pivat ispod prozora alberguea. Čuja san za serenade … onda bi ovo došlo nešto ka budnica.

Izlazimo iz Estele i prolazimo prvo kraj kovačke umjetničke radionice, a onda i kraj čuvene fontane s vinom kod vinarije Irache. Vino puštaju tek u osan, a malo smo uranili, tako da uspijemo uhvatit tek koju kap vina šta je ostala u špini, taman za osjetit okus.

Nastavljamo kraj starog samostana pa uz kamp, pa kroz šumicu i eto gradić sa barom, odlično misto za pauzu i marendu.

U baru je uživo prijenos trčanja s bikovima iz Pamplone. Cila trka je gotova za par minuta a onda kreće ponavljanje usporenih snimki. Naravno onih di bikovi prigaze ove šta trče ili di ih bikovi nabiju na rogove. Na usporenim snimkama vidimo i par ljudi u dresovima hrvatske reprezentacije. Ne fali malo luđe ekipe ni kod nas. U ovim snimkama kužin koji su najpametniji…oni šta stanu sa strane i prilipe se uz dovratak vrata …pa kad prođu bikovi i ovi šta trče isprid bika … onda ovi sa strane taknu bika u prolazu i trče iza bika.

Nakon usporenih snimki nastupa dežurni likar s rezultatom za danas … bikovi danas vode s oko 4:0. Jednoga su dobro probili rogovima tako da je napravija samo takav salto unazad.

Put nastavlja dalje … još jedno misto pa onda ravnica (uglavnom). Usrid ravnice zna bit kafić sa kamp kućicom, ali sad su na godišnjem. Svejedno smo stali tu odmorit. Držimo dobar ritam tako da stižemo u Los Arcos prije podne

Albergue Casa Austria je isto na godišnjem a albergue u none otvara tek u 13h, pa idemo na ručak. U none se ispostavi da nema mista za nas pa nastavljamo i ovdi do municipala.

Super ekipa u municipal albergueu, poznata lica i masu novih pelegrinosa.

Gledan koliko ih je izranjenih, sa masu žuljeva, sve ih boli i mislin se koliko si ljudi (uglavnom nepotrebno) muče i sami sebi čine štetu. Ili tegle ruksake sa 10, 15 ili više kila, ili su in uske cipele, ili ne rade česte pauze, ili nabijaju ritam prvi tjedan od priko 25 km/dan ili ne koriste ništa za prevenciju žuljeva…. ili više stvari od navedenog. A kad in kažeš kako si mogu olakšat patnju onda uglavnom čekaju da ih zaboli još jače prije nego primjene savjet.

Posli odmora popodne, malo đir po glavnom trgu. Kad eto ti odjednom frajera na konju … lik je obučen ka kauboj koji ide u salun na piće a paradira po trgu ka šjor Bepo iz Male Floramye.

Navečer idemo na misu na kojoj je svećenik zaboravija na blagoslov hodočasnika pa se vraća nazad.

Nazad u albergueu malo pisme uz Španjolca s gitaron -House of the rising sun, pa uz par Španjolaca Color esperanza i na kraju uz jednu Francuzicu C’est beau la vie

Našli smo i na Petra iz Slovačke kao i na dva Staša iz Poljske šta Caminaju iz Poljske po 600tinjak km godišnje, sve do Santiaga.

Previous Article

Dan 8. Poklon masaža

Next Article

Dan 6. Svatko ima svoju zvijezdu …