Dan 0. Povratak u Raj

Share:

Svanuo je i taj dan, dan kad se kreće opet na Camino de Santiago. To me sitilo na priču jednog hodočasnika. Kaže otprilike ovako. Kad je Bog potira Adama i Evu iz Raja, milosrdan kakav je, otvorija je masu prozora i prozorčića, vratašca i kapija koji samo čekaju da netko na njih pokuca ili otvori škure, kako bi uša u predvorje Raja. I kaže dalje, svatko dobije niz prilika u životu barenko ćirnit kroz te prozorčiće ili proć kroz ta vratašca u raznim životnim prilikama i trenucima. E sad … ima i dosta većih kapija … jedna prilično velika nalazi se u današnjem odredištu – St. Jean Pied de Port i vodi u jedno veće predvorje Raja – Camino de Santiago.

Na Camino, za početak, vodim manju grupu od pet hodočasnika. Samo jedna nema mobitel (uopće) … i naravno baš nje nema na mjestu preuzimanja. Vrtimo se uokolo na sva moguća mista .. i taman kad san izgubija svaku nadu zove me nepoznati broj zove naša hodočasnica za koju san već mislija da je prispala.. Četvrti slučajni prolaznik ima je mobitel za posudit a naša hodočasnica čekala nas je cilo vrime par stotina metara dalje.

Poučan početak Camina.

Na aerodromu smo se svi skupili i odma dobili poklon majke jednog hodočasnika – blagoslovljene krunice iz Marije Bistrice.

Na aerodromskoj kontroli – problem. Pita tip iz sigurnosti šta se nose kuke za pršute i di je pršut. Zove šeficu kojoj je tribalo objasnit da su to kuke za obisit robu kod tuširanja i da ne nosimo pršute.

Pustilo nas dalje.

Dok smo čekali ukrcaj, toliko smo se zaćakulali na temu Camina da smo skoro u zadnji čas primjetili kako su skoro svi putnici ušli u bus za avion. Za nas dolazi poseban bus koji nas vodi do aviona.

Sletili u Touluse di vatamo vlak za St. Jean Pied de Port sa predsjedanjem u Bayonne-u. Iša kupit karte za vlak i srića naletija na ženu na šalteru šta govori engleski bolje nego ja francuski (šta nije preveć zahtjevno). Vlak polazi za dvi ure, pa smo otišli na ručak u restoran priko ceste. Srića ima meni na engleskom ali konobarica govori francuski. Nakon šta san se dobro izmučija naručit na francuskom kaže konobarica kako je iz Bugarske. Asti a mogli smo lipo sve na hrvatskom, lakše bi se razumili.

Idemo na kolodvor i dok gledan na kojen peronu vatamo vlak neko me zove na hrvatskom i još po imenu. Anđela je hodočasnica iz Hercegovine koju san savjetova oko Camina s početkom iz Lurda. Šta je mal svit. I još ispada da je s nama bila u avionu samo sta ušla na početku. Anđela ide istim vlakom ka i mi, i izlazi u Lurdu, a kako ima brži tempo vjerojatno će nas stić do Santiaga.

Pozdravljamo se s Anđelom i nastavljamo za Bayonne. Tamo na peronu ima se za vidit peregnosa. I mladih i malo manje mladih, i mršavih i malo manje mršavih. Još uru vrimena i eto nas na kapiji predvorja Raja -St. Jean Pied de Portu (kako je ovo pisani tekst sad još zamislite zvuk fanfara i trublji koji prati ovu rečenicu)

Dućan kod Pierrea u glavnoj ulici još je otvoren pa smo odma išli u šoping. Štapovi, pa ona dobra krema za noge šta je rade francuski fratri .. i još par sitnica. Čim smo došli na vrata odma mi kaže prodavačica “Sićan se ja tebe, oli nisi nedavno bija s nekon grupon” Onda me i Pierre uvatija u đir ” Je je, bija si prije par tjedana” .. ma nisan …”par miseci” … heh… nisan… prošlo je više od godinu dana ali i meni se čini ka da je bio jučer. Nakon šta smo obavili šoping kažu mi “javi se kad opet budeš dolazija i samo reci da znamo da si to ti”.. a dobro oću … a drugi put se možda i sitin pitat popust. Misle da san vodič kad stalno dolazin s nekin grupama .. a šta ću kad me izmno lako nagovorit da buden Camino pratnja.

Idemo u svoj abergel ..tj. albergue . tj. gite (kako se zove u Francuskoj). Po prvi pečat triba sačekat dok otvori noćna smjena ureda za hodočasnike. Kako imamo vrimena idemo malo u đir po mistu.

Malo smo uranili, pa dok čekamo da otvore vrata ćakulan malo s Francescon iz Napulja kojen je ovo prvi Camino.

Nakon šta smo skupili prvi pečat, valja poć leć, finila je i ova današnja. Sutra slijedi dan prvi – Pirineji, a najavljuju kišu.

Previous Article

Dan 1. Nek pada …

Next Article

Camino priča: Bernardovo čudo