Dan 23. I dalje udarno …

Share:

Prolazak opet ranom zorom, ali ne tako ranom ka jučer. Opet se održava dobar ritam. Nema puno kilometara do Samara od Tovara (tako se zove misto Mansilla de las Mulas). U mistu prvo dva kafića … pa i treći. Strateški smo se rasporedili u sva tri da ne bi previše opteretili (i usporili) samo jednoga barmena.

Nastavljamo dalje širokom stazom uz cestu. Sad se već kolona prirodnije rasteže… kakav tko ima ritam. Inače naša slijepa hodočasnica gazi kilometre među bržima… teško je dostići, a kamoli držat korak s njom. Dovoljno joj je da je neko drži za ruku i usmjerava di triba ić.

Gledan kako ću nać kojega peregrinosa kojen bi da onu našu školjku. No ekipa je tako temeljita, da je teško nać kojega peregrinosa koji in je promaka.

Ka i uvik, vridi staro Camino pravilo da uz ćakulu brže prolaze kilometri. Vjerojatno ima i medicinsko obrazloženje zašto ne moš istovremeno pričat s nekim … i mislit kako te bole noge. Tj. bole te naravno i dalje … ali ovako ne misliš na to.

Za divno čudo otvoren je stari ulaz u Leon, mostić priko glavne ceste pa priko mosta ravno. Lani je bija zatvoren, pa je tribalo strmo uzbrdo pa strmo nizbrdo (a još klizavo i blatnjavo).

Za one koji dio stvari transportiraju busom (vriće za spavanje i sl.) bus nas čeka na putu za albergue kod parkinga jednog shopping centra. Vozači nas dočekuju uz svoj standardni pozdrav “rosa salvahe gringos”

Albergue San Francisco (Sv Franjo) služi za peregrinose, studente ali i sportaše. I tu smo naletili na naš svit … momak iz Rijeke koji ovdi igra rukomet.

Nakon vraćanja u život (poznatog i kao tuširanje) iden tražit dobro misto za ručak. Naša san ga u pivnici od prošlog puta, sa dobrim pivom i odličnim hamburgerima. I ovdi su mi malo oči bile (pre)gladne ali mi je na kraju ispalo taman za najist se.

Posli ručka, u glavnoj ulici prema katedrali, naletimo na grupu dama iz naše ekipe kojie su se zaželile parfema,(na Caminu dominiraju … malo drugačiji mirisi) pa su iskoristile testere u obližnjoj parfumeriji.

Nekima je tribala pomoć oko dešifriranja španjolskog menija za ručak. Uspješno smo ga dešifrirali, i za meni ponudu, spiza je bila iznimno dobra.

Kako je nekima pofalilo opreme, popodne je dio ekipe obavija shopping u specijalnoj Camino butigi. Glavna stvar koja je bila tražena su ulošci za cipele. Bez obzira koliko su skupe cipele originalni ulošci su u pravilu bezveze, a ovi posebni, sportski, za duže hodnje .. čine značajnu razliku.

Posli shoppinga na redu je obilazak katedrale. Ka i lani improvizira san simultano prevođenje s engleskog audio vodiča. Toliko san se fokusira na audio vodič, da mi je tribalo desetak minuta da kužin kako opisujen krivu kapelicu koji je meni iza leđa.

Misu smo imali u crkvi Sv. Frane odma kor alberguea. Posli nas je fratar odveja u obilazak samostana, javija mu je pater Daniel da dolazimo.

Posli mise neki su išli leć a neki su otišli malo na svirku u parku. Naša Andrijana je sila na klupu malo odmoriti, kad joj je uletila malo … čudna španjolska teta i počela nešto vikat u stilu… triba radit a ne odmarat. Produžila teta dalje kad joj je objasnila od čega se odmara.

Previous Article

Camino tjedan na otoku Krku

Next Article

Dan 22. Širok šor …