Dan 22. Širok šor …

Share:

Jutros je polazak dosta rano jer je današnja dionica duga a dobro bi bilo izbjeći sunce oko zvizdana. Ekipa je disciplirana i svi su se probudili na vrime.

Kako je mrli mrak vanka triba i glavo-lampadina. Stavija san je da bi malo kasnije kužija da mi je negdi ispala dok smo krenuli. Na Putu svitlimo ka krijesnice u okolnom mraku. Nakon desetak minuta san kužija da mi moje svitlo nije ispalo, nego zapelo straga na ruksaku … kad san ga upalija, svitli ka reflektor.

Osta san malo sačekat ekipu sa začelja. Dok vatan ove na čelu kolone, vidin da je dio njih na križanju staze započeja desno, a ovdi triba pravo. Tako je to kad za navigaciju služi Thompson a ne karta.

Kod putokaza nakon križanja, napravili smo okupljanje (da mi se još neko ne bi izgubija), pa kratka pauza, pa nastavljamo dalje.

Grupa drži dobar ritam … čak i predobar. Ovi brži nabijaju ritam a ovi sporiji forsiraju i više nego šta im paše, da se ne bi izgubili u mraku. Morat ću zapamtit organizacijsku pouku za drugi put.

Nakon ravne staze, pauza u piknik zoni. Malo sno ostali duže jer nema puno do idućeg mista. I dalje smo prebrzi jutros, prebrzi za kafić koji još nije otvorija. Malo smo odmorili na štekatu pa nastavljamo dalje.

Ima još cca 7 km do idućeg mista s otvorenim barovima. Prođe i to bokun kilometara i eto nas u mistu. Vršimo invaziju na prvi bar. Srića da su vlasnik i teta u kuhinji dobro uigrani pa se ne mora baš puno čekat. Tu smo ostali na malo dužoj pauzi.

Nastavljamo dalje ravnon stazom. Zanimljiva priroda, uz lagani povjetarac i noge lagane. Čini mi se kako mi se svaki sljedeći Camino noge bolje privikavaju. Još je friško šta je super za hodanje. Finale od zadnjih nekoliko kilometara je zahtjevno ka i svaki put.

Eto nas i u Relegiosu di na početku mista naletimo na Petru iz Pule. Njoj taman više ne triba steznik za kolino, a našoj Ani taman je zatriba baš taj steznik.

U mistu nas čeka bus kao i spremljen albergue. Klasična restauracija (tuširanje i piva) i spreman san za … ručak. A posli ručka oči mi se sklapaju, taman za malo ubit oko.

Nakon popodnevne kateheze opet se zapivalo. A kad naša ekipa pismu piva, to je onda prava fešta od pisme.

Previous Article

Dan 23. I dalje udarno …

Next Article

Dan 21. Pivaj i hodaj