Dan 13. Uz suncokrete

Share:

Ovi put iz alberguea izlazimo među zadnjima jer je danas jedan vrlo kratak dan. Naime većina ekipe dolazi organizirano iz Hrvatske u Carrion de los Condes 26.07. di ih ni cekamo, pa nam se ne žuri.

Staza vodi ravno kroz manja mista. U prvom nema kafića, pa uz ružarij nastavljamo dalje. Okolo polja suncokreta pružaju atraktivnu prirodnu scenografiju puta. A suncokreti ka i ljudi stalno traže svitlo.

U drugon mistu ima kafić, je malo izvan ruke, ali sad smo već dobro ogladnili.

Nastavljmo dalje i sinjamo jednog malog Japanca sa ruksakon koji je veći od njega. Lik ima side brkove i bradicu … ka sensei iz Karate Kida.

Staza vodi dalje … malo uzbrdo … pa malo nizbrdo. Eto nas za čas u Vilafranca Montes de Oca. Na prilazu mistu uz neki potok ispružila se Ruskinja Lisa i odmara na travi.

U albergueu smo stigli prije 11h pa triba malo sačekat. Ne pada nam teško jer je cili kompleks alberguea, hotela i restorana puno lip.

Kad smo se smistili brzo su nam se pridružili i pelegrinosi s konjima. Camino se naime može proći i sa konjem.

Ka i uvik posli dobre spize, kolektivno nam je pa život, pa smo pošli malo ubit oko.

Ovdi je misa značajno ranije negoli inače. Čak je i crkva puna. Naime sprovod je nekom.

Posla mise malo je pala ćakula, Anthony i Amy iz Wisconsina su novi hodočasnici koje smo susreli. Amy ima baku iz Rijeke.

U sveopćoj pastoralnoj idili nije bilo teško ni zaspat.

Previous Article

Dan 14. Kod neandertalaca

Next Article

Dan 12. Kratko i slatko