Dan 9. Lagana šetnja

Share:

Jutros nas čeka i spremljen doručak. Zanimljivo kako su svi komentirali, kako in je lipo bilo spavat na strunjačama. Sve ovisi u kakvom mentalnom sklopu zaspeš.

Danas je isto jedan laganiji dan, eto nas skoro začas u Logronu. Na prilazu gradu, za svojim štandom, stoji bakica koja dili pečate. U gradu prvo stajemo na ekstra obilnu marendu jer smo kalorije s doručka potrošili na ono “začas” kilometara do Logrona. Ni u Logronu nigdi mjenjačnice. Ali zato su u parku patke i labudovi … moji stari znanci jos sa prvog Camina.

Na izlazu iz Logrona kroz rekreacijsku zonu masu nas lokalnih ljudi pozdravlja sa Buen Camino. Nakon reakcijske ulazimo u piknik zonu kraj jezera. I ovi put tu je vjeverica samo šta sad skače po stablu a ne trči okolo ka prošli put. Na mostiću sno išli dat malo za pojist labudu i ribama. Čin smo počeli ubacivati male mrvice spize, oko labuda se stvorilo jato tiba sta pare ka somovi. Jedan na drugoga se penju da bi uvatili bokun vise. Prošli put san odi vidija ribolovce, sad da smo ih išli lovit, skoro da bi ih mogli rukom pohvatati.

Inače zaboravija san nekidan ispričat priču kako je naša najstarija hodocasnica (samo kronološki) prigrlila tehnologiju. Bila je nešto u likara kad uljeće šjora Kata malo ranije nego joj je zakazano, jer je uspila ranije nać misto za parkiranje usrid gužve. Likar je zamoli da pričeka i ona se lipo smisti, izvadi mobitel i počne komentirat po Facebooku. Likar zatvori vrata i pita našu hodočasnicu …”šta mislite koliko šjora Kata ima godina” … ne znan, kaže ona … “ima 92 godine” odgovori joj likar. E kad ona sa 92 godine vozi auto, koristi mobitel i Facebook onda nisan ni ja prestara, kaže si naša hodočasnica i odma čin je došla doma išla si je kupit mobitel.

Nakon pauze u kafiću kraj jezera nastavljamo dalje. Sunce lagano prži sve do Navarette. Ti zadnji kilometri su najteži .. em zato šta prži, em zato šta su zadnji.

Malo smo tražili albergue, pa smo opet poljubili vrata pa smo se opet vratili u municipal (općinski) albergue koji se pokaza odličnim.

Na ručak smo otišli na staro misto kraj crkve. I ovdi me se gazdarica sića od lani … a je i meni se čini ka da je bilo jučer.

Naš Željko se etablirao u ulozi ovogodišnjeg primarijusa. Samo mu se redaju pacijentice za tretman žuljeva, prvo Soran pa Poljakinja.

Vrućina je danas većinu iscrpila tako da su do 22h svi debelo pozaspali.

Previous Article

Dan 10. U bazenu luksuza

Next Article

Dan 8. Poklon masaža