Dan 3. Zvonila su od davnina …

Share:

Rano jutro isprid alberguea eto i naši Austrijanci. Uspili su jučer naći smještaj i sad nastavljaju dalje. Mi prvo određujemo jutarnju tjelovježbu s rastezanjem pa onda i mi nastavljamo Camino nazad priko mosta.

Tijekon jutarnjeg ružarija razvila se ideja za Camino molitvene strelice. Princip je jednostavan, svi molitveni zahtjevi poslani preko Facebook poruka na Facebook stranicu Bratovština Sv Jakova dobiju kratku molitvu za traženu nakanu i sliku kamenčića na Camino oznaci puta, kraj kojeg smo se pomolili za tu nakanu. Iman do kraja miseca napisat referat na temu ideja za evangelizaciju na Caminu, pa je dobro došla inspiracija.

Staza nastavlja kroz šikaru i zelenilo koje je neko dobrim dijelom nedavno raskrčija. Zeza me ekipa da san se to biće diza sinoć da bi in pripremija put … vidin ja da san ih puno razvicija, sve je veća ljestvica očekivanja. Lanjska grupa je mislila da će spavat u štalama ili pod zvizdama, pa ih je bilo lako oduševit i običnim albergue-ima.

Danas je vrime lagano sunčano, tek dikod malo zapuše .. idealno za hodanje. Kod česme (koja sad ne radi) stajemo na pauzu i glumimo uživo strelice jer masu ljudi oće skrenit ukrivo. Nastavljamo dalje šumskon stazon uz rijeku sve do mostića i kafića di svi živi staju na pauzu.

Nakon pauze nastavljamo dalje. Priko Facebooka su počele dolazit prve poruke s molitvenim zahtjevima, malo brže negoli šta ima Camino markera za stavit kamenčić. Poviše piknik zone di sad nema nikoga, nalazimo na drugi memorijalni križ, ovi put za jednu Talijanku pa smo se i za nju pomolili.

Nešto dalje vidin kako Lance i Kenneth nešto proučavaju putokaze. Prvo san mislija da su se zabunili, a onda san kužija da ima legitimna alternativna ruta s manjon uzbrdicon.

Na vrhu te manje uzbrdice stara crkvica di nas pozdravlja časna Maria na vrlo dobrom hrvatskom. Za Domovinskog rata radila je s izbjeglicama u Zagrebu. Uz veliko raspelo u crkvi, nalazi se mali milijun zeleno žutih papirića u obliku strelice s napisanim molitvenim nakanama, a imaju i na mali milijun jezika, uključujući i hrvatski, kratki vodič crkve i poticajna razmatranja za hodočasnika. Časna Maria je apsolutno super i sve ono šta ovdi rade je fantastično. Iako je ateist, i naša Kineskinja je vrlo dirnuta doživljenim. Na kraju nas je časna pozvala da se popnemo na zvonik i pozvonimo jednim od najstarijih zvona u Navarri.

Ekipa je oduševljena, samo šta sad kažu da će in definitivno tribat Papa da bi nadmašija sve ovo. No iman još par aseva u rukavu vis a vis duhovnih sadržaja, kao što su Granon, Tosantos i časne u Carion de los Condesu. Plus šta od Cariona uz ostatak grupe, dolazi i duhovni voditelj pa ću moć prakticirat preporučenu management tehniku …. delegiranje.

Inače ovih dana me više ljudi pitalo da jesan li svećenik. Naravno da nisan (nisu za svakoga ti zavjeti … poslušnosti), no kako san ove i prošle godine ima privilegij hodat na Caminu sa toliko krasnog svita od kojeg je svak svet na svoj način, makar malo, odrazilo se to i na ovakega karonju ka ča san ja, pa se zna stvorit krivi dojam.

Idemo dalje, i za čas nas eto u albergeu u Villavi. Ovdi ima bogat program, meditacija tehnika disanja u 17.30, molitva di nas je doša blagosvit argentinski svećenik u 19h i misa u sporednoj kapelici ogromne crkve u 19.30.

Nakon mise smo svratili na večeru di ima dosta poznate ekipe peregrinosa.

Previous Article

Dan 4. Bilo crveni svit

Next Article

Dan 2. Nek pada i dalje