Dan 31. Camponaraya: Templari

Doručak je ovdi švedski stol pa smo se dobro okripili.

Put nastavlja nizbrdo i to ozbiljno nizbrdo, triba pazit da gravitacija ne učini svoje. Ova planinska mista su dosta simpatična. Uglavnom napuštena, da nije Camina teško bi bilo ekonomske perspektive.

U Molinaseci stajen na pauzu, pa nastavljan dalje do Ponferrade. I ovaj dio rute mi je prošli put bio ajme… a sad su mi noge lagane.

Na izlazu iz Molinasece naletin na jedan od čudnijih prizora na Caminu. Rikša koju vuče tovar… na kojem jaši pas.

Naletin opet na furešta koji me pozdravlja na hrvatskom. Toni je dvadesete proveo kao humanitarac na Balkanu a medeni misec je proveo u Splitu. Ujedno je i pisac koji je nedavno završio roman o Caminu “Gypsy Boy”… morat ću ga potražit na Amazonu kad izađe. Skužili smo da smo oba obožavatelji Arona Sorokina i serije West Wing.

Sljedeća postaja – Ponferrada. Grad templara kojim dominira spektakularan templarski dvorac. Tu san naletija na priču o Virgen de la Encina (Gospa od hrasta), koja mi je promakla prošli put. Priča glasi ovako. Kip Gospe potječe iz 5. stoljeća iz Svete zemlje odakle je prenesen u Španjolsku. Za arapskih osvajanja kip je sakriven u deblu hrasta. Tamo ga je našao vitez templar kad su skupljali drva kod konstrukcije dvorca u Ponferradi.

Kip se danas čuva u crkvi Virgen de la Encina, di san taman naletija na misu i hodočasnicki blagoslov.

Iz Ponferrade izlazin polako jer se grad rasteže na poprilično km. Na izlazu iz grada naletin na dvi Britanke. Malo su usporene jer je jedna malo satrala nogu.

Još bokun kilometara pa kafić pauza pa još bokun kilometara i eto albergue. Ubrzo stiže i ostatak družbe.

Kratkotrajna ali konkretna kiša je opalila taman kad smo se svi smistili. Inače raznorazne prognoze već zadnjih dva tjedna najavljuju kišu a ovi pljusak je jedino šta smo od kiše vidili … zasad.

I to je bio dan 31.