Dan 18. Tosantos: Hodan puten …

Nakon doručka vrime je za adiós sa odličnim hospitalerosima i super albergeom u Granonu.

Na izlazu iz Granona prolazimo kroz kafić Teo i pekaru Jesús. Dalje se naizmjence nižu mala mista i poljane zelene. Nekad i malo žute.

Danas hodamo raštrkani, u šutnji (inpriracija planinarski križni put).

Na pauzi u iston baru di san bija i prošli put stajen malo na pauzu za okripit se, pa nastavljan dalje do Belorada.

Uređenije misto nego šta ga se sićan a lokalni grafiti umjetnici su definitivno talentirani.

Dio družbe koji se vratija u Hrvatsku i dalje “na daljinski” caminaje s nama, poslala nan je Ana sliku ruže iz svog vrta, em je boja crvena (križ sv Jakova) em je sorta baš iz Španjolske.

Brane je danas nabio ritam 6-9 km/sat pa je stiga prvi daleko isprid svih.

U Hosantasu ima samo crkveni albergue. Na dolasku hospitalero lipo izrecitira… nema bar, nema dućan, nema Wi-Fi. Tako da odma znaš na čemu si.

Družba je po dolasku malo ubila oko popodne. Kako su došli i Filipinci onda je padre Juhenjo održa i misu u maloj kapelici na katu. Skromno… “ka u vrime apostola” kaže, samo šta mu je misal na iPhone-u. Kapelica je skromno uređena podsjeća me na Taize stil.

Večera je zajednička i uopće nije loše, moglo se najist. Pogotovo šta se moglo tražit repete.

Posli večere i ovdi ima poseban program posli molitve. Čitaju se molitve hodočasnika koji su ovdje bili prije i za njih se moli Svetog Jakova. A svi koji su trenutno tu mogu zapisat svoje molitve za buduće hodočasnike.

I to je bio dan 18.