Dan 16. Azofra: Makaroni i vino

Ujutro smo poprilično sinktonizirali dizanje. Družba je ostala na doručku u restoranu od jučer a ja san krenije ranije… kroz polja i vinograde.

Nakon uru i po doša san do kafića u Ventosi na café con leche.

Posli Ventose nova baza s drugon vinarijom. Imaju kartonsku shemu za poziranje, slikaš se pa objaviš na Facebooku i ako ti se posreći kod izvlačenja dobiješ sanduk vina. U principu odlična marketinška baza za bilo koju firmu uz Camino koja se želi reklamirat na inozemnom tržištu.

Put dalje nastavlja kroz vinograde, Iden po inerciji dok nisan doživija malu zbunjozu prije Najere. Križanje sa tri staze a nigdi strelica, srića da ima Google Maps.

Ulazin u Najeru i opskrbljujen se u prvon dućanu pa malo posli maredajen u kafiću u staron gradu.

Prošli put san luta okolole tako da sad znan direktnu prečicu za Camino. Usput naletin na zbunjenu Njemicu koja je ovdi uzela dan odmora, nije bila sigurna u kojen je smjeru sutra Camino.

I put do Azofre je puno lakši nego prošli put tako da san stiga svega par minuta nakon Lie i Goge. Azofra ima najluksuzniji albergue na Caminu sa sobama po dva kreveta. Ciloj družbi se brzo svidija albergue a pogotovo bazenčić u dvorištu. Toćavanje nogu (nateklih i uskuvanih nakon hodanja) u ladnoj vodi je tako dobar osjećaj da ga je teško opisat.

Oliver iz Njemačke mi je cimer danas.

Danas smo odlučili kuvat večeru pa Brane, Dach i ja idemo u shopping za večeru. Naletili smo na dućan sa simpatičnim starim barbom koji nan je preporučija dobro lokalno vino.

U albergueu se skupljaju peregrinosi, sad je već i pomalo gužva.

Nazad u sobi san sklopija oči samo na sekund… a ono prođe priko uru vrimena, Brane me zove, večera je gotova. Za večeru makaroni u toću od tunjevine… odlični… a i vino također.

I to je bio dan 16.