Dan 11. Puente de la Reina: Singing in the rain

Share:

Ujutro uspijevan među prvima izać iz alberguea. Malo ćakulan s Frankom, španjolskin Englezon (preselili su se kad mu je bilo tri godine). Frank inače kroz svoje hodočašće radi i humanitarnu akciju za svoju unuku koja je invalid. Podsjetio me da na Caminu ima dosta izranjenih i to ne samo žuljevima. Svakojake nutarnje rane sporije zacjeljuju. Zanimljivo, nekad je dosta saslušat s malo pacijence da ljudima olakšaš zacjeljivanje.

Krećemo kroz Pamplonu do prve otvorene pekare na coffee break, posli kojeg je vrime za adiós Pamploni. Cilo vrime pada kiša, a držimo dobar ritam lagano do Cizur Menora. Lia navlači kabanicu a Šica stavlja na ruksak čarape da se osuše. Vidit ćemo tko će se pokazat bolji Vakula.

Danas je na programu Alto de Pedron (brdo pokore). Eto mi i moje dvi klupice od prošlog puta, moje prvo Camino čudo. Sad smo se već raštrkali po uzbrdici. Nastavljamo se do onog mista uzbrdo di je vrime za pauzu. Crkva je ovi put otvorena. U kafiću trefimo Australca Arona koji je počeja Camino s ruksakom od 30 kg. Sad je ka malo smanjija… na 20 kg. Moga bi sad razmatranje na temu nepotrebnog mučenja ali riči su suvišne.

Na vrhu brda, di su one metalne skulpture hodočasnika, puše žestoko vitar. Inače današnji trofej Vakula odnosi Lia…. uz vitar veći dio uzbrdo pada i kiša.

Na početku nizbrdice novi spomenik streljanima u građanskom ratu. Nizbrdo prerasta u uglavnom ravno. Opet dođe do umjetničke inspiracije sa onom brojalicom “… je predivan”. Nakon šta smo prošli imena svih nas nastavili smo i s ostalim peregrinosima. Jednom Španjolcu je toliko svidilo da je sve snima.

Pred Utergom novo Gospino svetište šta ga je postavija jedan peregrino iz Madrida. U Utergi je i malo nogometno igralište, čijem zovu ekipa nije odolila. Našli su tenis lopticu pa su bacili na male branke ne skidajući ruksake. Brane i Foto Štiva su se pokazali bolji, i dobili su 2:0.

Stajemo na pauzu u bar albergueu di san boravija prošli put. Brane je bija toliko uslužan sakupljajući narudžbe, da su ga zaminili za konobara. Došle su i Zadranke koje su dosad bile u manjem zaostatku.

Nakon temeljite okrijepe nastavljamo dalje kroz zelene livade di vitar stvara valove… ka da smo na moru.

Sljedi jedno…. pa drugo misto a eto i albergue. Crkveni je, pa se u pravilu ne može rezervirat, ali bilo je mista za svih nas devetero.

Standardni Camino dril sa tuširanjem i pranjem robe je nešto kraći jer robu pere makinja, a 3-4 eura je fiksna cifra, šta nije puno kad se podili.

Malo prije alberguea smo sinjali restoran kojen je kužina stalno otvorena… jej. Nego nešto mi se čini da mi je porasta apetit ili je ovi menu peregrino manji nego šta se sićan.

Nazad u albergueu Talijan Simone svira ukulele, i to prilično dobro. Inače albergue je uz crkvu i ima višestoljetnu tradiciju pružanja gostoprimstva hodočasnicima.

Na misu smo išli u crkvu Sv. Jakova, di smo dobili hodočasnički blagoslov i di je svećenik svakog zagrlija. Pa smo nakon mise išli na klanjanje u ovu našu crkvu, tamo su nan dali i blagoslov i ogrlicu na poklon… mali križ sa srcen u sredini.

Nazad u albergue na malo “muzike di notte” prije spavanja. Skroz dobro zvuči naša klapa. Ekipa okolo ne razumi baš hrvatski…. ali svejedno plješće.

I to je bija dan 11.

Previous Article

Dan 12. Estela: Svoju zvizdu slidin…

Next Article

Dan 10. Pamplona: The El Toro Show