Dan 0. Lourdes: Evo me jednom još … (epizoda 3.)

Share:

… gren na Camino de Santiago. Treći put. Iako san krenija nekako mi je teško shvatiti da stvarno iden. I ovi put priko Barcelone di su se Freddie Mercury i Montserrat Caballe pismon pitali… If God is willing. .. a evo…izgleda da i ovi put je (ka i dosta puta dosad).

Barcelona je… za jedan velegrad… simpatično misto s dušon. I odma kad san sletija, u busu do grada san priča o Caminu. Jedan momak iz Šibenika je kužija da iden na Camino (kad samo šta nisan na čelo tetovira)… a kako i njega zanima, ima je par pitanja.

U Barceloni san prvo svratija u Dechatlona, po štapove za hodanje i onda malo napravija đir kroz uličice s punim štekatima i hordama turista. Na Google Maps san kužija da je u tom kvartu bazilika Santa Maria de Mar. Sitija san je se iz knjige “Katedrala mora” pa san je iša pogledat uživo. Poznata je po tome šta je ekipa iz tog kvarta (uglavnom ribari i težaci), na leđima nosila jedan po jedan kamen iz obližnjeg kamenoloma. Poviše vrata crkve stoje dva ugravirana motiva tih nosača. S obzirom koliko katedrala ima kamenja i koliko se vije u visinu svaka in čast. Biće da i na ovom primjeru vridi ono… kamen po kamen… katedrala.

Na večernjoj misi svećenik poliglot je malo kombinira španjolski, katalanski, engleski, talijanski, njemački i francuski. Za znak mira napravija je đir po crkvi i sa svakim se pozdravija. Baš se potrudija da se svi osjećaju dobrodošli.

Prvi put san iz Barcelone vata vlak (za Pamplonu) pa onda avion (za Lisabon), a sad vatan autobus (za Toulouse).

Autobus je u nedilju ujutro oko 5 stiga u Toulouse (dan 0 inače traje dva dana) di san produžija malo naprid do željezničkog kolodvora. Na ulazu piše da otvara u 5:10. Eto prošlo je i 5:30 a vrata se ne otvaraju… skupilo se već ekipe… sve dok se neko nije sitija da ima i glavni ulaz koji je širom otvoren.

E sad….ono šta nije otvoreno je šalter za prodaju karata. Isprid doduše ima par automata za prodaju karata… i kad se ima viška vrimena, da se skužit kako funkcioniraju. Doša je vlak za Tarabes (i krenija na vrime) pa onda tamo presjedaj u vlak za Dax koji prolazi kroz Lourdes i eto me oko deset i kvarat u Lourdesu. Vožnja vlakom je idilična… samo šta se u gori zelenoj (Pirinejima) ne bijele čadori Hasan age, nego dosta sniga. Valjda će se gora zazelenit štakod do iduće nedilje kad je plan prići Pirineje.

Lourdes se na prvu doimlje kao lip mali brdski gradić. Doduše izgleda da ima malo zgrada da bi ima više hotela od Pariza, ka šta san čuja. Kad san doduše doša bliže, vidin da je skoro svaka zgrada hotel.

Na ulasku u grad odma oznaka za Chemin iliti Put na francuskom. Camino de Santiago je ovdi Chemin de St. Jacques. Ali ova oznaka nije za Camino neko za neko jubilarno Lurdsko hodočašće.

Lourdes je inače (za one koji možda nisu čuli) značajno Gospino svetište. Gospa se ovdi ukazala sv. Bernadette. Za detalje ovdi ima opis ukazanja a ima i dobar film na YouTube Song for Bernadette.

Samo svetište kojem se prilazi priko mosta koji vodi iz gradića je impresivno… blago rečeno. Puno veći kompleks nego Međugorje i Fatima. Sama špilja je mala, mal je i oltar u glavnoj bazilici a svita je puno i iz puno zemalja (iako ni blizu nije pun kapacitet). Glavna bazilika (Gospa od krunice) je sagrađena u bizantskom stilu i ukrašena sa motivima otajstva krunice.

Lourdes je poznat i po izvoru vode u Gospinoj špilji kojoj se pripisuju čudesna izlječenja. Desno od špilje su male fontane di voda teče sporo ka vino u bodegi Irache na Caminu. A još desno su novo uređeni mali bazeni di se hodočasnici idu utonuti u vodu sa izvora.

Inače je masovan red i za ući u špilju i za bazene. No oba puta san potrefija dok nije bila velika gužva. Prije nego šta uđeš u bazen (koji pari ka malo veća kada) omotaju te šugamanom (ladnim) zakoračiš na prvu skalinu, pomoliš se i onda prođeš par koraka do kraja. I onda ti kažu (ima ekipa volontera koja pomaže i drži te da ne posklizneš).. sidni…kako san sija tako san se instant smrza (voda je prilično ladna) međutim brzo se prilagodiš. I dok se izaša i obuka u kabini za privlačenje ne triba ti šugaman za osušit se… to je dodatna zanimljivost vezana za ovi izvor.

Sljedeće na redu … Camino pečat za Credential. U informativnom centru svetišta ima i ured za Chemin du St Jacques, di te evidentiraju i daju ti Camino pečat.

Navečer je u svetištu procesija sa svićama. Taman dovoljno vrimena za malo se odmorit. Inače te procesije sa svićama se sićan iz jednog starog suvenira iz Lourdesa, plastične kutije di si ćirija na objektiv i vrtija slike.

Eto me nazad oko devet manje kvarat, vidin da ekipa sprema Gospin kip za nosit u procesiji. Devet manje pet, još nije pa mrak, i ne vidi se baš puno svita. Kako je počela procesija i pa mrak tako se odjednom stvorila rijeka ljudi sa svićama… vrlo impresivno za vidit i doživit. Par Rumunja je došlo u narodnim nošnjama, neke hodočasničke grupe su imale iste majice ili šalove, ali su najjači bili Poljaci. Sa posebnim crvenim monturama i zastavama na čelu kolone nosili su sliku Gospe od Częstochowe. Sve u svemu zbilja impresivan događaj.

I to je manje-više to za dan 0.

Previous Article

Dan 1. Asson – Po šumi širom..

Next Article

Donativo stol