Dan 21. Caminha

Share:

Iako je sinoć hospitalero reka da se vrata otvaraju u 6 ujutro,  po ure ranije glavna kapija stoji otključana. Ostavljan Englezice koje se još spremaju i izlazin u uspavani grad … a nego kakav će i najranije.

2016-08-17 06.57.42
« 1 of 53 »

Dok izlazin iz grada naletin na izblidili plakat KP Portugala … nude 7 radnih sati, 25 dana godišnjeg …  lipo zvuči, nema šta. Ima doduše jedan majušni problemčić … vezan za kredibilitet komunističkih partija od Staljina do Pol Pota. No govorit ljudima ono šta žele čut je od pamtivjeka bila dobitna politička strategija … što manje o detaljima to bolje. E i svakako napomenit da su glavna prepreka na putu u svijetlu budućnost / prošlost … Oni Drugi.

Doduše bija je lik šta je prije dvi iljade godina na nekoj Gori  objasnija put postupanja  s Onim Drugima, no pitanje je kakva je to istina i kakav bi to život bija kad bi svi počeli tako po njegovome postupat prema Onim Drugima … ko će ga znat.

Evo me opet uz more … i jutros se val pjeni sve u šesnaest. Put prolazi kraj vise malih okruglih kućica uz more… kasnije san kužija da su to nekad bile vjetrenjače.

Svako toliko tu je i mala tvrđava, uglavnom iz vrimena kad su Portugalci bili jedno carstvo s Španjolcima i ratovali s Englezima. Pa bi engleski gusari znali povremeno svratit … na kavu i kolače, i usput malo gusarskog shoppinga, u priobalne gradove.

Lagano počinje rominjat kišica, pa izvlačin kabanicu …  ajde neka, to znači da cca 350g kabanice nisan zaludu teglija.

Na jednoj stini uz more neko je nacrta smajlića … tako da stina pati ka nasukani kit. Nešto dalje solana iz željeznog doba … i navodno neki piktogrami životinja … isto iz željeznog doba … nisan ih vidija, biće su malo izblidili nakon par iljada godina.

Staza malo nestaje u pijesku i stinama, no nakon malo planinarenja eto je opet.
Lip obalni pejsaž … put prolazi sve kroz ljubičasto i žuto. Eto i jedan jogger šta je aktivan najranije. Uz stupiće kraj staze lipo složen kamenčić na kamenčiću, sve obluci.
Staza sad pristaje zaozbiljno, a da bi izbjega poprilično dužu okolokole zaobilaznicu triba prisić prečicu priko pješčane plaže. Navodno na kraju plaže ima mostić koji vodi direktno u misto.  Ako mosta nema, tribat će cili đir napravit nazad. Google satelitska karta potvrđuje da mosta ima pa iden naprid.  Neko je već utaba stazu pa nastojin polako pratit korake u pijesku …  malo pješčane dine …  eto opet stazice … eto i mostića … a eto i prvi bar. Vrime je za malo se okripit.

Ima još do cilja za danas, i kiša je pojačala tempo, no uz malo … signin’ in the rain … prolazin zadnjih pet – šest km do mista koje se zove Caminha.

Sad već strelica do strelice vode do glavnog trga …  puni kafići, a ne pari mi se praznik. U albergue je prije mene stiga Christian … jer je iša vlakon. Čekamo do 14h kad otvara albergue, a nešto kasnije nam se pridruži Chris iz Škotske. On je završija Camino iz Leona i sad ide iz Santiaga prema Portu.

Lagano se skuplja ekipa … Julia iz Kolna i dio Englezica. Nakon standard drila iden tražit di ima šta za pojisit. Nazad na glavnom trgu naletin na Claire i Annie koja cila sritna pita … jer to znači da smo blizu. Objasnin in di je albergue i nastavin potragu za spizom … koja završi u supermarketu. Naime ovdi izgleda počinje oni običaj da se ručak servira cca od podne do dva, večera od sedan do devet a između toga ne radi kužina.

I to bijaše dan 21.

Previous Article

Dan 22. Tui

Next Article

Dan 20. Viana do Castelo