Dan 11: Coimbra 

Jučer mi je vlasnik bara reka kako je dionica 3 km kraća ako se ide ceston a kako je nedilja ujutro da neće bit prometa.

2016-08-07 06.05.30
« 1 of 35 »

Krećen u 4:45 uz malo jutarnje zbunjoze u kojem je ono smjeru  Camino. Cesta je prazna i ravna tako da se može vidit masu naprid.  A osin flourescentne svitlo-refleksirajuce jakete iman i glavo-lampadinu tako da blišćin izdaleka.

Rabancal (di san mislija jučer nastavit) je cili uspavan.  Put nastavlja dalje ceston sve do skretanja na posebno označen Camino put.  Tu već počinje posebni Camino ambijent s posebno označenom Camino zonom za odmor … sad joj fali  lada … kao i češćim oznakama.

U malom selu jedan pas na srid puta …  pa dva … pa tri… nakon jedno osan prista san brojat. Vrlo su…  zaigrani,  srića tu je i vlasnik koji ih je izgleda sve dobro istrenira.

Staza nastavlja uz suho korito rijeke priko koje je Španjolski kralj Filip da sagradit most.  Mosta i danas ima, samo nema rijeke.  Inače kralj Filip (četvrti ili šesti … ne sićan se) … je gradija ceste i mostove jer je tija nakon osvajanja Portugala bolje ga prometno povezat sa Španjolskom.

Malo dalje kuća kraj skretanja uzbrdo …  a isprid kuće veliki bili pas i mali crni pas …  nevezani i …  zaigrani.  Ovi manji se brzo ispružija u ladu  a ovi veći se uvatija mazit sa dva portugalska biciklista koji se vraćaju doma u Lisabon.

Put nastavlja malo uzbrdo …  ne puno fala Bogu ...  sve do većeg sela. Dok prolazin ulicon kroz selo iz jedne kapije izleti neki smeđi pas šta pari malo ka buldog.  Nečin san ga na brzinu impresionira kad me nastavija pratit u stopu.

U sljedećem kafiću neko pozdravlja i dok ozadravljan po defaultu kužin da su to Talijani … Manuel,  Simone i Paulo.  Kako me ne triba puno nagovarat za sist i odmorit pridružija san in se.

Nakon kraće pauze nastavljamo prema Coimbri.  Prvo kroz cestu …  pa kroz sumu..  pa opet uz cestu …  pa uzbrdo…  pa okolole nizbrdo. Tu nam se pridružija i Michele pa svi skupa ulazimo u Coimbru.

E da …  ali sad triba doć do albergue-a,  koji je naravno …  pogađajte tri puta ...  uzbrdo… i to strmo uzbrdo.

Eto nas konačno do samostana Santa Clara.  Navigacija kaže da je albergue još nizbrdo … ali kako jon ne virujen baš 100% iden pitat konobaricu iz obližnjeg bara. Pokazalo se kao dobra ideja …  jer je albergue odma u sklopu samostana.  No otvara tek u 14h … ajde dobro sad je podne i po … a oni bar ima klimu.  Sidemo tamo … nema za jist ništa nego tost … ali zato ga ima barenko deset vrsta. I servira se sa dvi ogromne fete kruva i sa čipsom. Uz još dva piva i dva ledena čaja opet san priporođen.

U albergue-u dvi Francuzice i dva Francuza moji cimeri iz Fátime.  Francuzice se nisu dobro pripremile za Camino.  Osin velikih ruksaka tegle i šator …  kad san pita jednu koliko nosi kila odma je ispalila “previše”.

Albergue je mali i brzo se popunija … a kako je crkveni …  prizemlje je za cure a muški su na prvon katu.

Nakon standard drila nanovo san rođen pa se odlučin ipak prošetat do grada.  Vanka su taman stigli: Jorge,  Ruta, Talijan,  Njemac i Španjolci …  reš pečeni, jer vanka je nesnosna vrućina.  I to meni koji sad maloprije izaša sa tuširanja.  A kako je tek njima …  uz to nosin in loše vijesti do sljedećeg slobodnog hostela je 1.4 km …  ne zvuči puno no kako se radi o zadnjem km … nije nimalo zabavno …  dapače. Zanimljiva perspektiva,  prije par uri san bija cici-krep ka i oni …  uvik me nanovo fascinira koju razliku napravi malo odmora,  hrane pa još i tuširanje.

Prilazimo priko mosta i Ruta čeznutljivo gleda rijeku …  “nemoj past”  govori joj Talijan … “da znaš da razmišljan da se bacin”  odgovara ona … ma di ćes vidi koliko je voda šporka,  govorin joj ja … “ali je i hladna”  poentira ona.
Vodin ih do hostela koji je nažalost uzbrdo …  strmo uzbrdo skalinama.  Na Skalinama naletin na Simonu,  Amarilu Mađaricu i Andy-a iz Njemačke. Oni su ručali, a ja nastavljan tražit di ima jist …  i nađoh.

Nazad u albergue-u zaćakulan se s portugalskin parom koji ide biciklon.  Dolaze Talijani s punim kesama za večeru,  a večeru spremaju i Francuzi.

Zaćakula se s Francuzima … no kako mi francuski vokabular ima svega nekoliko riči, srića da ih ima šta govore engleski.

I to bijaše dan 11.