Dan 10: Alvorge 

Share:

U kratku mračnu noć krećen u 4:45.  Slabo me slušaju jer su svi ostali još spavat. A jučer su mi Talijani pokazivali vremensku prognozu di piše 18 stupnjeva ujutro i 42 stupnja priko dana.

2016-08-06 06.41.45
« 1 of 14 »

Put prolazi kroz par sela s uobičajenom vau-vau jutarnjom glazbom.  Jedan je opet izletija iz svoga dvora direktno mi poželit dobro jutro,  ma se brzo vratija nazad.
Put nastavlja kroz par sela … pa opet kroz šumu i  ubrzo izlazin u Ainsao,  malo veći gradić.  Tu je inače sjeverno raskrižje puteva za Fatimu.  Okoliš je čisti deja vu Dalmatinske zagore … pojate,  maslinici,  suhozidi.

Oko 11h san stiga u Alvorge,  nakon kratke pauze plan je bija nastavit 6 km do Rabancala.  No plan je totalmente krahira nakon samo jedne greške …  sija san.  A kako san sija teško se bilo dignit … a kamoli još nastavit odat.  Tako da me vlasnik bara lako nagovorija da ostanen u crkvenom albergeu ovdi.

Lipo mi je čovik nacrta di je crkva i di je albergue i pa mi je da ključ.  Eto crkve… no dok san do nje doša već san zaboravija šta mi je čovik nacrta.  Probajen sva vrata …  ključ ne otvara nijedna.  Srića naletija je drugi čovik koji mi lipo pokazuje di je albergue…  a gle … ima i znak.

U albergue-u mater i sin koji su zaduženi za čišćenje.  Imaju uvježbanu shemu i brzo su gotovi.

Oko dva stižu Nino i Rosana, Jorge i Ruta.  Nakon šta san ubija malo oko, zaletija san se nazad do bara na ručak.  Tamo su već Jorge i Ruta.  U albergue-u nema klime i nema nešto bave ali kad izađeš vanka sparina je nesnosna,  ka da si zakoračija u pećnicu.

Stvarno ne razumin ove šta odaju po najvećen zvizdanu.

I to bijaše dan 10.

Previous Article

Dan 11: Coimbra 

Next Article

Dan 9: Alvaiázere