Dan 7: Fatima

Od vatrogasaca ni traga ni glasa,  dok se spreman izać vanka prije zore,  oko 5:30.  Nigdi nikog,  po običaju. Osin uobičajenog “dobro jutro”  u vau-vau verziji,  nidgi glasa.

2016-08-03 06.30.19
« 1 of 30 »

Staza opet vodi uzbrdo u light verziji jučerašnjeg finalnog brda. Put izbija u mali gradić,  pa opet nastavlja … guess where … uzbrdo.  Dolazin do vrha novog brda sa masu vjetrenjača.  Široka staza sa puno strelica vodi naprid kroz šumu. Pa iz šume na cestu di stariji par šeta pasa.  Opet nova cesta,  ovi put sa dosta auta za ovo doba jutra.

Evo i table … Fatima.  Do prvih kuća ima kus ceste uz šumu. Put izbija na veliki parking na ulazu u grad.  Tek nešto malo auta mada su u jednom autobusu Španjolci poprilično zapjevani.

Stiga u Fatimu oko 10:00 i odma izbija kraj velikog kompleksa nazvanog po sv. Ivanu Pavlu II. Glavni kompleks svetišta je sa sjeverne strane.
Tražin posebni albergue za hodočasnike koji su došli pješke,  i nakon malo lutanja uspijen ga nać.

Tu me dočeka Jose hospitalero.  Vrlo zanimljiv lik.  Dolazin ja i pitan ima li ovdi smještaj za hodočasnike,  on kaže “da”… i onda stoji … gleda on mene… gledan ja njega.  Pa me onda pita on da jesan li Poljak … ja mu odgovorin … i onda opet …  gleda on mene … gledan ja njega. Uglavnom objasnija mi je di je šta ovdi i odveja me u sobu …  4 kreveta ali nisu na kat. Raspriča se ja tako s Joseom, ali sve usporeno … sve šta kažen važe neverbalnu rezonancu riči.  Jose je inače hospitalero preko 20 godina, od toga 16 u Fatimi.

Kako san Joseu objasnija shemu s GPS fileon rute odma mi je posla dvojicu da in instaliran … Oswaldo iz Perua i Adriano iz Portugala.

Iden napravit malo đir po gradu. Ipak nisan uspija skinit portugalski naglasak tako dobro ka šta san mislija jer već drugi put na moje portugalsko pitanje dobijen engleski odgovor.

Pitan barbu isprid suvenirnice di je najbliži dućan.  Uđi unutra,  kaže on,  sve ću ti reć.  Pa prvo pita zanima li me šta sa live police … ne fala lipa … a sa desne police … ma ništa fala šjor .. a sa gornje police … jedino ako je gori sakriven supermarket.  Pita barba kako san doša u Fatimu pa sam mu objasnija šta je Camino.  “Pjeske,  ideš pješke u Santiago de Compostela”…  čudi se barba i blido me gleda .. “ja kad iden,  iden s autom” … govori on. Kažen mu ja u čemu je doživljaj…  svejedno je meni draže auton,  kaže barba.

Nazad u albergeu masu peregrinosa … a zadnja dva dana nisan nikog vidija na putu.  Neki su kretali kasnije kroz jutro ili su činili duže dnevne dionice.  Tu je i  Jorge i Talijanke.  Jorge je cili pod dojmom … iako nije “muy religioso”, Fátima ga se poprilično dojmila …  a kad je takvo misto… za ostavit dojam. Talijanke i Jorge su isto spavali u Minde ali nisu znali za vatrogasce.

Nazad u sobi dobijen  dvojicu cimera iz Francuske,  jedan  barba odma ispali “Ajduk”  kad san mu reka da san iz Splita.  Naime barba je iz St. Etienne-a,  i još se sića one utakmice …  sićamo se i mi … ma ne iz iste perspektive.

Iden u lagani obilazak cilog kompleksa svetišta …  impresivno i dojmljivo tek ga djelomično opisuju.  Fatimu nisan doživija ka odveć komercijaliziranu,  možda zato šta su svi trgovci debelo izvan hrama.

I to bijaše dan sedmi.