Dan 35: Santiago de Compostella … nastavak sljedi!

Zadnji dan krećen kroz maglovito jutro …

2014-05-08 07.41.05
« 1 of 41 »

svako malo priko neke ceste. Hospitalero mi je sinoć reka da do vrata katedrale ima točno 27.1 km jer je mirija s 3 različita gps-a. Doručkujen u prvon kafiću pa opet kroz šumu. Na ulazu u jedno selo ..reklama koja govori. Izgleda da su stavili neki detektor pokreta i kad ga aktiviraš pocne svirat “le Mer” i na engeskon i španjolskon neki albergue (porta di Santiago?) zaželi ti Buen Camino.

Nižu se mala mista u šumi i već je lagana gužva na putu..svi putevi vode u Santiago.
Kod bara hotela stanen na marendu, tu su i Slovenke.

Opet šuma, opet uzbrdica na čijen vrhu je par Talijana s donativo štandom. Malo ćakule i nastavljan dalje.
Šume, šume, šume..pa brdo, brdo, brdo… a nikako ono glavno … Monte Gozo koje je taman prije Santiaga.
Ali zato ima bar uz kamping zonu ..vrime je za dužu pauzu.

Eto i Mathiasa, Novozelanđana i dvi tete koje su na Caminon potegle čak s Mauricijusa.
Jos 7 km do Santiaga .. kaže konobar.

Pa eto i taj Monte Gozo. Tu je inače jos jedan spomenik peregrinosima ali i ogroman albergue s 500 kreveta. Dosta ih stane ovdi da bi ujutro ..first thing ..bili u Santiagu.
Niz cestu malo dalje … nizbrdica i grad u daljini – Santiago. Koraci me nose dalje i ubrzo dolazin do službenog natpisa na ulazu i karte grada.
Ima još do katedrale.
U restoranu usput … Aviva, Allison i Tanya taman završavaju ručak. Putokazi vode dalje.
Niz ulicu starog grada se naziru tornjevi katedrale.
Jos malo.
I eto je … katedrala…ali čekaj malo …. di je pjaca iz filma i sa slika. Doli..uša san na bočni ulaz. Stiga dakle u katedralu, Santiago de Compostella oko 15.30.

Triba mi malo da se orjentiran.
Sami dolazak nije …flash bam alakazaam momenat. Kliše koji se ( s razlogon) često čuje ..nije stvar u odredištu nego u Putu.
Tribat će mi vrimena da procesuiran cili doživljaj.

Sija san malo dok me nije upozorija security tip da se ne smi s ruksakon u katedralu. Aha … tu je izlaz i tu je i pjaca.
Običaj je da se po dolasku zagrli kip sv. Jakova ali su ga ogradili pa sad ne može. Iza je kip meštra Matea … graditelja katedrale kojeg je običaj 3x dotaknut čelom da se upije njegova mudrost… ali i on je ograđen… pa san ga taka rukon.

Izlazin iz katedrale još u polutransu i tražin ured za hodočasnike za pokupit certifikate. Nije velik red.
Tu su vec Novozelanđani ali i Nan Jon..koja je cila ponosna jer je stigla dan prije mene. Ćakulan malo s Englezima koji su krenuli iz Sarije. Stižu i Allison i Aviva.
Dok čekamo red pita me Allison zašto ne skineš ruksak. Da stvarno … pa ne mora se stalno hodat s ruksakom…sad smo nazad u civilizaciji.
Dolazin na red i pridajen in moj ispečatiran credential. Kad san dobija compostellu gledan sta piše..umisto mog imena..klaun ?!?! …šta je sad ovo.
Tribalo mi je koji minut da kužin da se radi o prilično dobron prijevodu moga imena na latinski (i ne, nije klaun) …. impresioniran san… koja dobra baza podataka imena.
Dobijan i novi certifikat o udaljenosti… 775km je službeni podatak. Hmmm sad bi moga reć činilo se i više …ali nije…nakon nekog vrimena izgubi se osjećaj za km..sve je u trenutnom koraku.
Izlazin iz ureda i tu me djelomično trefi dozivljaj.
Ekipa vani je naravno kuriožasta i oće vidit kako izgleda compostella.

Izlazin vanka tražit turist info centar … hej sad san turist…ma zamisli.
U kafiću side Keith i Australci pa si svi inenzivno izčestitamo jedni drugima. Keith me pokusava nagovorit da se priselin u SAD … misli da bi se tamo dobro uklopija. Fala ali … vezali me za taj kamen ko da je od suvog zlata.
Oni nastavljaju za Finistere a ja iden u traženje smještaja … sa lancunima. I nađen jedan mali pansion taman kraj katedrale … skoro jeftin ka lokalni albergui.
U šetnji gradon susrećen ekipu … Paolo i Eliah ..Elisabeth i Martina..siden na večeru s Amerikancima i vidin i Klaudiju iz Brazila.
Za laku noć čuje se vani svirka … raznolik repetoar…od na lipon plavon Dunavu do soundtracka Kuma.

I to je bio dan 35.

Sutradan san iša na misu za hodočasnike … puna crkva… i još poznatih lica … Luz i Jake, Mick, otac i kćer s Rhode Islanda …
Grupa Njemaca platila je da se vrti Botafumeiro … veliko kadilo za tamjan, simbol katedrale. Koga zanima video ima ga ovdi.
Tu me je još dodatno puka doživljaj.

Eh da … cilo iskustvo je toliko posebno i izuzetno tako da nastavak definitvno sljedi!