Dan 26: Winetu

Share:

Jutros krećemo Poljakinja Ray i ja oko 7.10. dok se sunce

2014-04-29 07.04.38
« 1 of 33 »

lagano valja iza brda. Nakon nekog vrimena..usrid ničeg… eto Davidov štand. David je Španjolac koji je usred ničeg napravija mali štand di besplatno dili hranu i piće peregrinosima… tko hoće može ostavit donaciju. S obzirom na izbor čajeva i sokova ekipa nije škrta. Nema struje ni vode, sve je improvizacija u terenskim uvjetima ali Ray komentira kako mu je to jedna od boljih kava u životu (imaju cili elaborat kako je spremat). Davida inače danas nema, tu je Andrej iz Rumunjske koji tu živi vec 6 miseci. Na odlasku mi je pokaza kao dodatno pričvrsit ruksak tako da skroz prijanja uz gornji dio leđa.
Asti koje otkriće….ovako mi se pari ka da je 30% lakši i tira te da pravilno drzis leđa uspravno.

Ubrzo izbijamo na neko brdo povise Astorge s velikim križem pa dalje nizbrdo. Na ulazu u stariji dio grada dočeka na barba koji je nešto ka vodič dobrodošlice. Objašnjava di je ruta i glavne znamenitosti. Kad san mu reka gracias senor… kaze ne senor … samo je jedan senor (Gospodin) i pokazuje gori.

Astorga je između ostalog poznata po čokoladi i svako malo su dućani sa čokoladon na sto načina … nije uopće loša..dapače.
Cilo misto je danas veliki pazar sa svin i svačin ali nema elektronike a Ray je naumija nabavit tablet da zamini ukradeni mobitel. Barba u turističkon info centru je susretljiv i na karti mu je ucrta tri dućana koja bi ga mogli imat.

Na glavnon trgu uz katedralu opet Gaudi tj. zgrada koju je napravija. Tu je i Sandy Kanađanka te Ally i Sandy sa prijama koje su se vratile iz Santiaga.

Put dalje prolazi kroz misto koje se zove “dolina starica”, ide ravno pa uzbrdo.
Nakon nekog vrimena odlučin se za pauzu. U mistu je neki zdravi cafe a vlasnica ima pasa Neo (po liku iz Matrixa) . Uzeja san neku mišanciju od soka sa svin i svačin koja je navodno ekstra zdrava. Hmmm … dovoljno ima loš okus da vjerojatno i je.

Još 4km do parkiranja za danas i opet vidin stihove koje je Phillipe ostavija usput.
Taman san na ulazu u misto kad me jedan barba nagovara da iden u albergue sv. Vlaha. No kako je taj nešto dalje od prvog na ulazu u misto odlučija san se za bliži. Stiga tako u Santa Catalina de Somoza oko 13.40 i prvi san u albergeu. U sobi na radijatoru tri knjige od koji je prva na hrvatskom … naklada Algoritam. (kasnije san sazna da je 7 ljudi iz Hrvatske prošlo Puten prije mene)

Posli naleće Ray, uspija je nać jeftin tablet za 80€ i priča kako je posta instant celebrity. Naime naletija je na neke Francuze koji su slikavali Philipeove stihove pa in je reka da ga je upozna prije. Ooooo … kako izgleda..koje mu je boje ruksak…navalili su s pitanjima sve u šesnaest.

Biće mi se skupija akumulirani umor jer me popodne uhvatila pospanost. Kako san se ispružija tako san zaspa i diga se taman za večeru. U restoranu velika televizija na kojoj taman film o Winetou..koprodukcija Jadran film Zagreb… Old Surehand.

Jako dobra spiza uz ćakulu sa dvi njemice Elisabeth i Martina.
U sobi nam se pridruzija Talijan Dino koji je bija krevet ispod mene u Leonu. Ima jedinstven talent … zaspe za 30 sekundi i odma počne hrkat … glasno i u različitim tonalitetima.
Nadajmo se da će čepici za uši bit dorasli izazovu.

I to je bio dan 26.

Previous Article

Dan 27: Cruz de Fero

Next Article

Dan 25: priko 500 km…