Dan 21: .. A vitar puše … 2. dio

Share:

Izlazin iz alberguea i odma zbunjoza… na koju je ono stranu Camino. Sa mnon je skupa zbunjen i

2014-04-24 07.45.02
« 1 of 23 »

jedan biciklist, a kako je pokretljiviji nakon kruga okolo naša je žute strelice nalijevo. Na izlazu iz grada opet oni čudni teren … pari se ka mišancija terena za skvoš i teniskog zida na Firulama. Nailazija san na ovakve terene i u skroz minijaturnim mistima na putu … triban se siti pitat kojeg Španjolca za koji in je to sport.

Danas su mista bolje raspoređena pa dok san se zagrija već san proša dva. Vidin Amerikanke isprid sebe zastale u krivon smjeru pa in mašen da je livo pravi put. U trećen mistu otvoreni bar daje mi inspiraciju za stat. Po velikoj karti na zidu onako odoka pari mi se da san proša više od po puta.

Vanka side Korejanka Han Ju i Katalonac Albert. Napravija san faux pas kad san ga pita je li Španjolac … no, Catalan bio je ledeni odgovor (za politički neupucene to je ka da je nekog našeg pitalo ’91. je li Jugoslaven). Nailaze i Jens i Sarah kojoj je kolino bolje.

Krecen malo posli njih, ali ih ne mogu stić uz lagano niska brdašca koja vode u Sagahun. Opet san na njih naletija u piknik zoni, uz crkvicu prije ulaska u grad. Inace Jens je IT administrator u Bundeswehru a Sarah radi u građevinskoj firmi (btw…kod Njemaca posa u branši cvjeta) koja proizvodi i desalnizatore. Čoviče ako je njemačkoj vojsci IT odjel tako fizički spreman … kakve su in tek borbene postrojbe.

U gradu oproštaj s Jensom i Sarah uz pivo. Oni ostaju ovdi i vataju bus za Leon jer moraju doma. Jens me upozorava da iduće misto ima samo 1 albergue sa dvadesetak kreveta i da je pitanje oće li bit mista. Hej … spavanje pod zvizdama … i to je Camino. Na izlazu iz grada misto di je spomenik za pola Camina. Po karti, polovicu san priša prije par dana … ovo mi se više pari ka turistički slogan grada. Tu su i Amerikanke koje zanima odakle je misto dobilo ime. Po vodiču … Sanctus Facundus je rimski mučenik kojeg su pogubili ovdi.

Izlaz iz grada ide priko starog mostića i drvoreda …  ka sa Windows XP screensavera. Nakon staza toga ravno…  što daje priliku vitru da se razmaše. Skinija san i spremija kapu jer je malo falilo da je vitar odnese a ne bi bilo zgodno vatat je po obližnjoj cesti. Na pauzi za provitravanje (nogu) kužin da san krivo obuka čarape (imaju oznake L i R) … a bas jučer je bila ćakula na pauzi kako ove moderne hiking čarape imaju poseban kroj za svako stopalo.

Camino se uskoro opet račva na dva dila. Mene zanima onaj di ima misto nakon 1km. Malo su zeznuto odi postavljene oznake i staza ide direktno uz petlju na cesti. Konačno eto me u Calzada de Coto oko 15h.
Malo naprid vidin Amerikanke kako traže albergue pa iden za njima. Unutra nigdi hospitalera pa se smistimo sami. Dvadesetak kreveta a samo je jedan zauzet. Nov novcati albergue, više od pola madraca i kušina je još u najlonu a svugdi se ćuti miris friško lakiranog drva.
Toliko o gužvi.

Inače kad san krenija prvo san se mislija oće li mi ruksak stat u kavez za mirenje overhead prtljage (komotno je sta) pa oću li moć izdržat tempo svakog dana ( evo me di jesan). Što se smještaja tiče tu san svjesno odlučija ne brinit i bit otvoren za improvizacije (nikakvih problema dosad). Slučajnost ili pokazatelj totalne beskorisnosti brige kao takve … hmmm.

Misto je naravno prazno … nigdi nikog. Ali imaju strelice po cesti s natpison bar.. jedna do druge … nakon n-tog kantuna vec san se počeja osjecćt ka lovac na blago … kad eto bar u uličici iza crkve.

Pitan gazdu kad je spiza…u 7…a dobro, bilo bi bolje da je u 6… oćeš u 6 nema problema. Odma zove kuvaricu koja dolazi za 15 minuta.
Čak je ima i pečat od alberguea kod sebe. Svaka mu čast na uslužnosti i spizi.

Dolaze i Amerikanke pa kako je Sandy medicinar pitan je šta je s onim tipom šta spava u albergeu. Jer nije se pomaka u uru vrimena od kad smo mi došli. I njoj je bilo čudno ali provjerila je … diše.

Vraćan se u albergue … tamo je hospitalera i spavač se probudija. Paul iz Vermonta.
Nakon kraće ćakule vrate se i Amerikanke i svak se smisti u krevet. Danas je inače dosta friško. Vanka 8°C plus “bura light” no vrića za spavanje je dovoljno topla, pa mi ne triba ekstra deka.

I to je bio dan 21.

Previous Article

Dan 22: … ne dirajte mi ravnicu …

Next Article

Dan 20: .. A vitar puše…